I kada je pomislila da nece ustati nikada vise,
ustala je..
I dok je nezadrzivo jecajuci mislila da nema dalje, krenula je napred….
I dok osmeh nije voleo njeno lice, sva zgrcena od bola,
osmehivala se…
I kada vise nista nije imalo smisla za nju, uporno je
trazila smisao…
Da opravda svoje postojanje.
Vazduh koji dise.
Zivot koji joj je dat.
I nasla je smisao. U samom zivljenju.
Prosto. Jednostavno.
A cinilo se komplikovano i besmisleno.
Biramo od ponudjenog. TAJ izbor je nas.
Tako nam je dato.
Nekom ovako , nekom onako.
Svi mislimo da su drugi bolje prosli.
A nisu.
Samo treba odluciti. Ustati uvek.
Poderanog ponosa, izgrebanih kolena.
Sa modricama na srcu..
Ici. Uvek ici dalje…
Dok nas dusa vodi…
A ona je besmrtna ,
kada nauci da je Ljubav smisao
postojanja .
Ljubav prema svemu.
Ljubav u svakom obliku.
To su putokazi koji se postavljaju
sreci…
Da nadje put do nas.
