Pehar secanja i uspomena….
Djordje Balasevic – Poslednja Nevesta
………………………………………………………………………………
…“ secanje je smesna lupa…koja sitne stvari uvelicava „…
……………………………………………………………………………….
Secanja i uspomene…
Secanja imam mnogo,a to je razumljivo,obzirom na godine koje
su
iza mene, i na moju dobru memoriju…
Pamtim verno, mnogo, pamtim „bitne“ i „nebitne“ stvari…secam
se
svega sto me je dotaklo na bilo koji
nacin.. Miris…oblik…emocija…
Uspomena imam malo, jer uspomene su za mene poput
dragulja,koji su malobrojni,ali time sto ih je manje…vredniji su…
Kao kada uzmemo grozd i biramo samo najveca i najlepsa zrna,da
ih jedno po jedno…dajemo nekom koga volimo…
Shvatila sam da uspomene ne treba da budu teg, oko duse i
nogu,koji mi nece dati da lako idem dalje…
Volim da se posvetim i dam sva.Bez izuzetka i rezerve , svakom
trenutku..svakoj osobi, koja dodje… udje…prodje, ili se zadrzi u mom
zivotu…
Nova ljubav zasluzuje da bude prva… i jedina, dok traje . Jer
mozda ce upravo ona, biti ona najvaznija. Poslednja.
Svaki dan je nov, mlad, nevin…i dajem mu se kao ljubavniku ,kao
da mi je prvi put…. Iznova….kao da je prvi u mom
zivotu.Iskreno.Uvek.I svaka noc,kao da je prva.I jeste.
Zbog toga nemam vremena da se osvrcem.To cinim zaista retko
,obicno u najstarijoj noci u godini- noci pred rodjendan..
Tada pustam uspomene da me razvesele,zabole,nasmeju ili
rasplacu…
To je vreme svih MOL-ova koji postoje…
Usla sam u jos jedan dan…Divan,nov.. neispisan i sasvim svoj.
Postoji samo jedan ovakav.Samo jednom.Nikada nece biti istog
dana.Nece se ponoviti,vratiti…
Upicu ga svim culima.Do poslednje kapi svetlosti cu ga popiti..
Do zadnjeg titraja milovati…
Srecna sam sto postojim. Sto disem…gledam..
Sto JESAM.
Sada. Danas.U ovom trenutku.
A pesma ova bejase setna…o vremenu koje je proslo…Divna,ali
samo
je znak koliko lepog je pred nama…
Skupljajmo nove trenutke ,zivimo ih sada…
Nek’ nam svojom lepotom zaustavljaju dah…
Loading...
Predivno.
I poruka i tekst i pesma.
Samo za uživanje.
Veco, hvala ti za ovaj predivan blog, ne znaš koliko me činiš srećnom, što postojiš, što si takva i što nam prenosiš takve emocije.
Veco, sećanje je smešna LUPA koja sitne stvari uveličava
Slažem se da uveličava sitne stvari, ali te sitne stvari u ogledalu naše duše izgledaju krupne, važne i dragocene. Nama su neprocenjive… u tome je lepota uspomena, naše su, najintimnije i najviše prirasle srcu.
malabreskva - септембар 29, 2009 at 10:32 am
Idem da pogledam. Hvala na preporuci Veco!
malabreskva - септембар 29, 2009 at 12:48 pm
Svidece ti se,ma znam))))Dodji da mi kažeš da li je odlična kao što ti rekoh))))
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 1:02 pm
Naravno da mi se svidelo
Ako nadješ još takvih, javi
malabreskva - септембар 29, 2009 at 1:26 pm
Da li si se čula sa Reminderom?
malabreskva - септембар 29, 2009 at 1:26 pm
Poslala sam mu mail,valjda sam dala to što treba.I dalje ne mogu kod njega na blog.Piše da je zaštićen.Kod Steve se ne može,piše da je „suspended“,sve je u haosu)))
Ostalo je nas nekoliko na čije se blogove može…
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 1:30 pm
Potražiću Veco.
A ta mala napast breskvica mi je dosadila, da mogu od nje da pobegnem, al me prati svuda
Ne mogu ni ja kod Steve, kod Remindera nikog nema…
pusto danas
malabreskva - септембар 29, 2009 at 4:43 pm
Ona je mene našla…a drago mi je,jer svidjaju mi se njene priče…Veoma mi je bliska,a ne znam je uopšte…
Ima još jedan blog,muški,koji mi ej veoma zanimljiv.Alex Shuster blog,pogledaj ga,pa ako te zanimaju teme,biće ti zadovoljstvo da ga čitaš…Eto
Da…i ima jednaaaa mala breskvaaaaa,pogledaj i njeno pisanije)))))
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 1:33 pm
Hvala ti breskvice na tvojim recima…Mene cini srecnom,ako izazove jednu lepu misao,jedan osmeh ovaj blog…Tada je vredelo otvarati ga…Eto.
A zamisli ti kako nece jezik nego pravo,hihihi.Napisala sam umesto lupa,rupa.Sto se mene tice,secanje je rupa)))))))))))))Uspomene su vrednosti,ali to je vec selektivno,a selekciju pravim sama.Osecajima.
Imam da ti preporucim jedan novi blog,meni se dopada izuzetno.Ako si raspolozena,pogledaj.Crnaperlas’blog se zove.Zena (ili devojka),je prvo ostavila neke komentare kod mene,zatim je otvorila blog,a mislim da je obogatila jos malo ovaj prostor..Dobili smo jos jedno mesto gde postoje divne price..
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 11:01 am
Procitala sam…..ali ne ide mi da ostavim neki pametan komentar, jer se danas stidim i tuzna sam zbog smrti mladog francuza…
zelenavrata - септембар 29, 2009 at 11:26 am
Iskreno…jutros sam videla kratku vest da je preminuo francuski državljanin.Nisam već dugo u toku zbivanja jer ne gledam tv,ne čitam novine .Šta god da je…žao mi je coveka.
Zelena,ako ti se ćuti,ti ćuti..
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 12:20 pm
The future is now
Reminder - септембар 29, 2009 at 4:37 pm
Tačno tako
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 4:49 pm
jeste…svi su se nešto razbežali,ali nećemo biti tužne.Jesi li mi ispravila onaj tekst,molim te?I…nemoj tako o breskvici,baš je slatka)))
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 4:52 pm
Uspomena može biti maćeha sećanju, medjutim u ovaj mol treba katkad uneti malo dura. Gde su Stounsi, bre!
stevo - септембар 29, 2009 at 6:38 pm
Uspomene sama biram kao nešto što ima posebno mesto.Sećanja su opšte mesto,sećam se svega,ali se ne podsećam ako ne moram)))))
A Stounsi…pa dovešćemo ih za tebe))))))
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 6:54 pm
Divne uspomene, divan dan, divna ti, raspoložena i zadovoljna! Sta još? Nista, sve sam rekla!
dudaelixir - септембар 29, 2009 at 7:54 pm
Tačno je da jesam raspoložena i nasmejana mada sam i prehladjena)))))Evo kafice Dudo
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 10:13 pm
Šta je sa Stevinim blogom, ja ne mogu kod njega uopšte? O, šta se to dešava ovde, baš me nervira
malabreskva - септембар 29, 2009 at 8:31 pm
Stevin blog je na „remontu“,treba da ga osposobe ubrzo)))
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 10:13 pm
Nemam pojma, ne mogu ni ja na njegov blog!
Danas sve nesto ČUDNO!
dudaelixir - септембар 29, 2009 at 9:58 pm
Dudo,nešto je u vazduhu))))
Čuvajmo se
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 10:14 pm
Jeko davno mi je profesor filozofije na jedan moj tekst dao peticu, sa primedbom na jednu moju rečenicu ili reč, u zagradi (zaborav ne postoji). Često to spominjem, jer zaista zaborav ne postoji. Neke stvari svrstamo u obična sećanja, a neke u draguljaste uspomene, ali ne zaboravljamo.
Ponekad se uveče zapitam: „Jesam li se dovoljno danas radovala?“, „Jesam li dovoljno danas ljubila, bila ljubljena, nasmejana…?“, „Jesam li dovoljno dala?“…, pa ako utvrdim da nisam, nemam nikakav problem da probudim telefonom mamu ili sestru, da se uvučem u krevet kod Jovane, da je prigrlim jako uz sebe, da se šćućurim uz Ivana, pa kao slučajno ga poljubim u uvo, uvek se probudi, da izvadim Marka ili Anu iz kreveca i stavim ih kod nas u krevet, ponekad i oboje…ne dozvoljam da ma kakav dan bio, ostane ne zapamćem po nečemu posebnom, jer svi ti mali trenuci su posebni i neponovljivi i ne dam ih.
Charolija - септембар 29, 2009 at 10:22 pm
Ovo si sjajno rekla…)))
Tako te i zamišljam…kao takvu osobu…Punu optimizma,i ranjivu i čvrstu,uplašenu i hrabru…I neponovljivo otvorenu…
Najiskrenije, zadovoljstvo mi je poznavati te, pa makar i ovako,preko ekrana.
veshtichanstvena - септембар 29, 2009 at 10:37 pm
Inače Steva je dobro, samo što ima neki problem sa serverom. Srediće se i to.
Charolija - септембар 29, 2009 at 10:23 pm
Prelep post Veco o uspomena i danima koje treba živeti u momentu. Ne bih dalje filozofirala, sve si tako lepo rekla i udahnula mnogo optimizma
SanjaKokica - октобар 1, 2009 at 9:06 am
Hvala ti Sanjice)))))
To je moj recept za srecu)))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:08 am
uticaj PR malebreskve i promocija Djola Balasevica je velika na blogosferi heheheh
salim se.
IvanB. - октобар 3, 2009 at 9:14 pm
veshtichanstvena - октобар 3, 2009 at 9:54 pm