Slike u očima…
Šta sve stanuje u našim očima,pitam se …
Tu se nalazi ceo jedan mali-veliki svet.To je najveći foto-album koji imamo.
U njemu su lutke mog detinjstva,zelene kajsije koje beremo kradom da ne vidi baka..Osmeh kojem nedostaju prednji zubi…obrazi umrljani marmeladom..Plavetnilo mora u kojem učimo plivati,moj mladji brat i ja..Nebo koje je u požaru sunčeve vatre pri zalasku. Predvečerja koja oduzimaju oštrinu slici,u magičnom su sfumatu,samo se obrisi naziru,dok noć ne oboji svojim crnilom sve oko nas…
U mojim očima takodje žive i dva oka iz ogledala,koja me gledaju zamazana od plača,dok se otapa, prvi put nevešto naneta maskara,ostavljajući crne suze na licu..
Na ovo sam se kasnije navikla…kao i na sve drugo uostalom..
Postoje i usne koje se približavaju,spuštaju na moje…i tada je ceo svet nestao u prvom poljupcu…
Tu su i ruke koje drže moje…nekad’ levu…nekad’ desnu…
Zatim, ruke sa staračkim pegama i kao pergament tananom kožom,a pripadaju mojoj baki…Napravile su mnogo puta mašnicu u mojoj kosi…milovale uplakano lice…
Kada bih mogla da istresem sve napolje, pronašla bih tu još mnogo slika, veselih i tužnih, ustreptalih, nežnih, bilo bi i ružnih, zamagljenih…izoštrenih…najrazličitijih slika moje stvarnosti i mojih nestvarnih sanja…
Radjanja i umiranja svetlosti mnogih dana…Izbledelih boja noći..Eh…čega sve tu ima…
Ima i lica ozarenih ljubavlju,fragmenata sreće koje nosim u levom oku..
Najveća ostava za blago, na celom svetu.
Razne mape koje vode sreći, mada sam često pogrešno tumačila oznake na njima, ali sam ipak tražila…putovala..padala…ustajala…Uvek nastavljala..
Naše oči…
Kriju svetove koji su upleli slike u kaleidoskop našeg života.
Prelistajte ponekada taj album.Ne dajte slikama da izblede.
Osvežavaju se time što ih puštamo da iz dubine naših zenica izadju pred nas. Odevene u šareno perje ptica naših misli,koje postaju reči…izrečene glasom ili napisane perom…Tako nastavljaju da žive – zauvek.
Pišite,delite ih sa drugima.Čitajte..sakupljajte nove još lepše i vrednije…
Ovo je nebeska matematika….
Deljenjem se umnožava ono što dajemo…
Bivamo bogatiji i onda kada dajemo…i kada upijamo nečije dragocenosti..
Iz oka..oku…
Loading...
Blago onom ko živi u tvojoj blizini. Nema potrebe za TV-om. Dovoljno je da gleda u tvoje oči
Reminder - септембар 30, 2009 at 7:19 pm
Shvatio si moj odgovor u slikama,zar ne?))))))
veshtichanstvena - септембар 30, 2009 at 7:27 pm
Ako se pažljivo zagledamo u nečije oči možemo videti svoj odraz
A ti govoriš o transmisiji pogledom. O telepatiji, valjda
Reminder - септембар 30, 2009 at 7:34 pm
U svačijim očima možemo nešto videti. Ima očiju u kojima se vidi bogatstvo duše…a ima i onih koje su prazne…ili još gore ispunjene slikama koje su loše.
Sami biramo, šta ćemo gledati, šta čitati..Gde sabrati, gde oduzeti, sa kim podeliti, od koga primiti na dar…
Uvek izlazimo bogatiji.
NEBESKA MATEMATIKA je to
veshtichanstvena - септембар 30, 2009 at 7:41 pm
Ja sam oduvek bio dobar matematičar, ali izgleda da ovaj zadatak nisam ukapirao. Dobio sam pogrešan rezultat
Reminder - септембар 30, 2009 at 7:46 pm
Svako iskustvo nas uči nečemu.I dobra i loša, imaju istu vrednost na skali učenja iz životnih dogadjaja.Prema tome…uvek smo obogaćeni novim iskustvom i znanjem.Da li ga plaćamo osmesima ili suzama,dobijamo ga svakako.
A što se tiče deljenja sa drugima…ono nam uvek obogaćuje dušu…
Eto, prosta matematika. Nebeska.Takvi su joj zakoni. Ovi zemaljski ne vrede. Brišu se.
Vidiš li kako je lako?))))
veshtichanstvena - септембар 30, 2009 at 7:57 pm
Da, draga, kada bismo mogli da resetujemo naše oči, pa sve ispočetka, da vide i zapamte samo lepe stvari!
dudaelixir - септембар 30, 2009 at 8:48 pm
Ako Dudo,nek’ ostaju slike svega što smo videli…Sve smo to mi i naš život..
Gde si ti lutala, ili si mi nešto tužna?Tako mi se čini…
veshtichanstvena - септембар 30, 2009 at 8:56 pm
Oči su osim duše i srca najveće stovarište uspomena; na mom maternjem umeju da kažu: Kiri a szemibü! Ovo malo onako… seljački govor. Ma bre, vidim ti u očima! Laku noć, spavaj lepo.
stevo - септембар 30, 2009 at 9:05 pm
I ti lepo spavaj Stevo))))Sa svim slikama današnjeg dana u očima…))
veshtichanstvena - септембар 30, 2009 at 9:36 pm
Veco, u tvojim očima su prelepe slike…
Sve su to delići uspomena, koji nas čine tim što jesmo.
Gde samo nalaziš takve slike?
malabreskva - септембар 30, 2009 at 10:33 pm
Dobro se zagledaj u sve oci koje sretnes…Bices bogatija
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 5:53 am
Da, duse se vide u ocima. Zato i znamo kada nas lazu i sklanjaju pogled.
Sa matematikom sam u svadji, odavno
zelenavrata - октобар 1, 2009 at 12:23 am
Ovo je drugacija „matematika“…Mislim da si odlicna u njoj…
Davati, deliti…i time biti sve bogatija duhom…
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 5:54 am
Ona voditeljka što je sinoć vodila „Oko magazin“ baš ima putene oči…
Ozbiljan sam, da mi je da se makar jednom iz bliza u njih zagledammmmmm… Sve bih svoje slike sa radošću odbacio, samo da bi ta jedna stala… 
Slavko - октобар 1, 2009 at 9:18 am
Putene oci…kako si to rekao ,pa i ako nisam gledala taj magazin, mogu da zamislim „zenu sa putenim ocima“…)))
I u pravu si…ono sto dolazi uvek zauzima display ,a ostale slike idu u albume i foldere
Eto ti ideja za post „zenske oci u muskom pogledu“
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:23 am
Evo, da ne bi morala da zamišljaš…
Prosto sam morao da ti je pokažem, pa makar i pocijenu da pomisli da sam neki manijak koji je uhodi. 
To je ona, to su njene putene oči.
(Fotografija je sa Facebook-a)
A što se tiče ideje za post – hvala, ali ne hvala. Tu sliku ne bih mogao opisati, nisam toliko darovit.
Slavko - октобар 1, 2009 at 5:40 pm
E,pih, ne dozvoljava mi da ubacim fotografiju u komentar… Ček’ da probam ponovo.
A evo ti i link, za svaki slučaj (baš mi je stalo da vidiš putene oči hahahahaha):
http://slavkoscekic.wordpress.com/files/2009/10/vd.jpg
Slavko - октобар 1, 2009 at 5:44 pm
Udata.
Pa normalno, kako i ne bi bila… :X
Slavko - октобар 1, 2009 at 6:45 pm
Pa prošetaj malo tim facebook-om…znam pouzdano da ima zanimljivih očiju, devojaka koje su vanvremene lepote…))),a nikad’ udate bile nisu)))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 7:08 pm
Ma, ja i Facebook smo posvađani već duže vremena.
A i da nismo, ne bih u te vode ulazio. Zadovoljan sam ja ovim što imam kraj sebe, a što ponekad pogledam u tuđe dvorište – to je bezazleno. 
Slavko - октобар 1, 2009 at 7:37 pm
Pa na to sam i mislila ))) Oči služe samo za gledanje)))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 7:47 pm
Da, ali pogledi… Oni mogu da služe mnogo-čemu.
Pogleda se plašim. Svojih. Ponekad.
Slavko - октобар 1, 2009 at 7:58 pm
Upućenih kome? Drugima ili sebi?
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 8:48 pm
Pa drugima. Idi bre, di ću sebe da pogledujem?!
Imam fatalan pogled…
Slavko - октобар 1, 2009 at 9:00 pm
E veruj mi na reč Ovako se nisam nasmejala…ma odavno.
Uzeh gutljaj kafe i sve je završilo svuda i na svemu)))))
Bejah nespremna
Obožavam te )))))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:15 pm
Šta čovjek više da traži? Pa makar i čovjek sa božanskim svojstvima…
Hvala Veštice.
Slavko - октобар 1, 2009 at 9:30 pm
I ja.
Drago mi je, drago mi je… I nemoj da piješ kafu ovako kasno, ne mo’š posle da spavaš. To jest, ja ne mogu da spavam. „Ruski čaj“ – to je zakon. Ili „Zeleni“, i on može.
Slavko - октобар 1, 2009 at 9:25 pm
Pa onda imaš dvoje sigurnih koji te obožavaju)))))))))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:26 pm
Oči boje noći….Divne su Slavko..Baš si ih dobro opisao u jednoj reči :putene…Razumem što si toliko zaintrigiran )))
I milo mi je da si pronašao neke koje su te „oprljile“ svojim dubinama i onim što se iz njih može pročitati))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 6:21 pm
Ima nešto mistično u tim očima…Istražuj Slavko)))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 6:22 pm
„Ovo je nebeska matematika….
Deljenjem se umnožava ono što dajemo…“ – dopada mi se tvoja matematike. Prelep post, ponovo. Jedino, iskreno, ja se ponekada bojim zagledati u svoje oči, nisam sigurna da bi mi se uvek dopalo što vidim….
SanjaKokica - октобар 1, 2009 at 9:25 am
To se uci. Da se zavole sopstvene oci i sve slike koje nosimo u njima.
To je ljubav prema sopstvenom zivotu. Jedinom koji imamo..I prema tom bicu koje nas gleda u ogledalu,ocima koje su nase ogledalo…
Tako ja mislim o tome..
Tebi evo malo tortice i kafice sa slagom)))) Kada se osmehnes, bice sjaja u ocima))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:36 am
Hvala Veco, imam ja sjaja u ocima, sad nekada od osmeha nekada od suza
ali svi imamo, zar ne? I hvala za torticu i kaficu 
SanjaKokica - октобар 1, 2009 at 12:48 pm
Nema na čemu Kokice,dodji uvek)))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 1:49 pm
Sa svim sam dobro, ako se izuzmu kojekakvi sitni bolovi, srazmerni mojim sitnim godinama. Uzivam još malo u ovom divnom vremenu.
Ja bih moje oči volela da vidim iz bliza, al mi se ne da. Ne vidim dobro!
Možda i bolje, bojim se istine u njima!
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 10:34 am
A ti nadji „prevodioca“ Dudo,neka on gleda i govori ti sta vidi))))))
Vreme je rajsko….
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 10:39 am
Za „prevodioca“ mi je danas rekao jedan stari prijatelj, kada me je pitao šta radim posle posla u 8 (ju, možda je hteo da me pozove na randes, al ja nisam skapirala a i ime mu počinje na S)
), a ja mu rekla da idem kući da blogujem. On me gleda bledo, pa sam morala da mu objasnim sta ja to radim, na šta mi je on rekao „nadji ti čoveka sa kojim ćeš pričati i družiti se, a ovako elektronski, možeš samo da padneš u depresiju“ ! Serenda S, pa sam morala dodatno da se kezim i objasnim mu (natprirodno vesela) da ja uživam na blogu i da su „tamo“ sve predivni ljudi. Verovatno je pomislio da sam odlepljena, pa je nastavio svojim putem i zaboravio što me je pitao sta radim posle! 
Ma, briga me, neka on uživa u razgledanju fasada, a ja ću ovde! 
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 7:58 pm
Dudo,pa kako pusti čoveka da ode??????
hihihihi,pa zar nismo danas pričali o mestu „prevodioca“ koje je kod teeb upražnjeno??)))))))
Crna Dudo,blog će te stati ljubavnog života
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 8:51 pm
Ha, ha, ha…E, stvarno si carica Dudo, nema te u celoj državi!!!!
Tebi čovek mora da se nasmeje, pa makar crko
Veco, gde si mila?
malabreskva - октобар 1, 2009 at 8:15 pm
Tu sam breskvice))))) Kako si mi ti danas?)))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 8:53 pm
Evo mene kod tebe, vidim da je bilo društvo, ko zna gde sam ja zalutala
Dobro sam, na blogu uvek dobro, a van bloga kako-kad
Da se pridružim vašim željama da se Duda zaljubi.
Kad je zamišljam kakva bi bila, moram da se nasmejem
malabreskva - октобар 2, 2009 at 6:34 am
Breskvice, dobro jutro)))))
Vidim da si bila ali smo se mi već razišli na spavanje)))))
Duda nas je sinoć zabavljala umirali smo od smeha))))
Svi joj želimo da se zaljubi)))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 7:33 am
Ponovo pročitah post i sada ga drugačije skontah u odnosu na juče,
ali opet će moj komentar da bude kao i prvi na ovom postu. TV oči
Reminder - октобар 1, 2009 at 8:22 pm
Ne umem tog „migavca“ da napravim ,pa smatraj da sam ti namignula))))))))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 8:52 pm
Ti mi šalješ samo neke đavolćiće pošalji mi neko srce, osmeh a ne ove sa CRVENE oči
Reminder - октобар 1, 2009 at 9:10 pm
Pa šaljem ti kad’ me golica djavolčić dok pišem))))
ja krenem onog kulturnog smajlića,da ga nacrtam,ali eto,kako god crtam djavolčići ispadaju
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:18 pm
Jel vidis kako sam ja operisana od „prevodioca“ da ništa ne ukapirah! Il glavu il oči da menjam, za zmijske, škorpijske, teleće, ne znam ni sama!
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 8:55 pm
Nemoj Dudo, bloga ti ništa da menjaš))))
Ovakva si najbolja i neponovljiva))))))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:19 pm
A migavac ti se pravi tako sto stavis ono gore tačka dole zarez i zagradicu, znači ; )
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 8:56 pm
samo bez razmaka, tj, ovako
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 8:57 pm
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:23 pm
pa vidi sad’ hoćeee))))))))))))))Supeeeeerrrrr
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:24 pm
Duda namiguša. Hahahahahahahaha
Slavko - октобар 1, 2009 at 9:01 pm
Duda će nam se zaljubiti čim je ovoliko svi peckamo za to,videćete))))))))))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:25 pm
Daće Bog! Samo neka je srećno – i dvosmjerno, pa kako god ‘oće.
Slavko - октобар 1, 2009 at 9:27 pm
Joj, Slavko, da sam bar, kao ovaj
, ne bih sad imala problem sa čitanjem iz očiju 
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 9:12 pm
Ma, Veco, sve se bojim da će mi se tako nešto desiti. A, ko zna sa babama, možda im se i desi! Pa i po Staračkim domovima se zaljubljuju, venčavaju, možda i mene šibne Amorova streletina!
dudaelixir - октобар 1, 2009 at 9:39 pm
Ti nisi baba.Tačka.Ti si toliko mlada da smo svi mi pored tebe starci))))
Ti nas nasmeješ,utešiš,i uvek si nasmejana)))
A da te šibne,pa nek’ te šibne more)))) Šibnućeš i ti amorčića kakva si)))))
veshtichanstvena - октобар 1, 2009 at 9:43 pm
O Veco, hvala ti, malo si preterala u onome da ste „vi svi starci pored mene mlade“. Pogledaj sebe, devojčica, spram mene! No, dobro, važno je kako se ko oseca. Moja majka je postala baka, u pravom smislu te reči, dobivši unuka, kada je imala 42 godine. Pa sad ti vidi. Mogla je tada još i svoje da ima. Ja sam tada imala 22 godine a moja sestra (koja se porodila), nešto više od 20. Pa videćemo za tog malog Amora!
dudaelixir - октобар 2, 2009 at 8:43 am
Draga moja, Amor je slep kao što znamo)))))
To je najpametnije što postoji.Odapinje te strelice,ne zna ni on gde))))
Dudo, čekamo i ne odustajemo
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 9:05 am
oci su nam objektiv fotoaparata,
a glavni deo je mozak koji skladisti sve informacije.
lepe slike si zabelezila
IvanB. - октобар 3, 2009 at 9:15 pm
Uživam u tome…da prevrćem po tim slikama koje nosim))))
veshtichanstvena - октобар 3, 2009 at 9:53 pm