Bez kompromisa…
Give it to Me Right by Melanie Fiona
Pogled mu je hladan, nezainteresovan i olovno težak.
Gleda u mene,ali me ne vidi…Odsutan sasvim.
To bi značilo da treba napraviti kompromis. Treba ga ostaviti na miru. Nije raspoložen, želi da ćuti, tako nem i povremeno namršten.
Eh…kad’ bih ja to mogla..Kad’ bih samo umela.Kad’ bih htela.
A ne umem. Ne mogu. I neću.
Od jutros mu puštam ovu pesmu. Da shvati. Lako je davati se onda kada si za to raspoložen. Nekada treba imati obzira prema toj ljubavi. Izbledeće, ovakvim udaljavanjima.
Dočekala sam ga osmehom, kao i svakog jutra do sada..
Sva topla , kao drhtava životinjica od sna, ranjiva i otkrivena pogledu..
Mazila se, umiljavala,zavodila ga…namirisala se mirisima čežnje..
Ništa nije pomoglo. On me jednostavno ne želi. Nema me u njegovim očima.A znam da tamo stanujem. Nemam drugu adresu..
Ne odustajem…Pevušim ovu pesmu, tražeći mrvicu pažnje…delić osmeha..Trenutak jedan..majušni iščekujem..
Mrko me gleda. Ljut. Ne shvata , kaže, šta još želim.
On je muškarac, a muškarci imaju „svoje momente“.Nisu uvek veseli i raspoloženi da pokazuju ljubav. A voli me, kaže, nije da sam u pravu kada sumnjam. I što sam tako teška, pa šta bih još od njega?…
Hoću sve. Dajem sve. Želim sve da mu uzmem…i sve da dam. Hoću sve što me čini srećnom. Imam pravo da to želim.Od svakog sam to tražila, davala se do beskraja, tražim i od njega.
Ćuti. Nem. Zamišljen. Sluša pesmu koju besomučno puštam.
Zna da neću odustati.Znam i ja da ću ili dobiti onoliko ljubavi i pažnje koliko trebam, ili ću jedva čekati da se završi.Pobeći ću od njega. U neku drugu priču. U san.On zna da hoću.
Ovaj Dan.
Sa licem olovno sivim, pogledom hladnim i praznim.
Zna da ima samo jednu priliku.Sada. Sutra dolazi Novi Dan.
Možda se i nasmeši, ima još vremena..za nas.Ako mu odem, zaboraviću ga.Ima još ljubavi za mene…negde..
I dana..
Loading...
Hej, pa ja ovaj Dan poznajem! I to mnogo bolje nego što bi se reklo na prvi pogled. Poznajem ga zato što toliko poznajem i sebe. Ovaj Dan se bori sa sobom, sa nečim u sebi, i za to su mu potrebne sve snage koje ima. Sve, bez kompromisa, potreban je sebi mnogo više nego što ćeš ga ti ikada trebati. Vjeruj mi, znam o čemu govorim. Pusti ga, neka pobijedi to sa čim se bori, pa ćeš ga kasnije imati potpuno i bez rezerve. Jer ako ne uspije, ako bude poražen – više ti neće ni trebati. Neće moći da ti pruži ono što zaslužuješ, jer će gledati u tebe, ljubiće te, razgovaraće sa tobom, šaliće se – i misliti na taj poraz i na to što mora da pobijedi, uvijek će biti po malo odsutan, i ti ćeš kad-tad otići. Nikakva ljubav tu ne pomaže, jednostavno je tako. Pusti, bolje mnogo patiti jedan tren, nego patiti po malo bezbroj trenutaka.
Slavko - октобар 2, 2009 at 2:11 pm
Znam Slavko…ali znam i sebe…Kad’ jednom odem…nema povratka.
Bilo bi lepo imati i ovaj dan,onako…
Razumem ja sve što si rekao…i sebe prepoznajem u njemu.
Zbog toga i govorim sve to.
Žao mi je nas..No…sutra je novi dan.
Na sreću)))))))))))))
PS: kako ti se dopada ova mlada pevačica i njena pesma?
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 2:16 pm
Vjerovala ili ne, ne znam da li mi se dopada… vj
Slavko - октобар 2, 2009 at 2:38 pm
A inače, da naglasim…ovo je sasvim obična priča o današnjem danu koji je baš ovakav kako napisah..)))
Samo me je podsetio na nekoga koga sam poznavala..
Ti si u pravu,znam .Pustila sam ga odavno i sada je srećan.
Srećna sam i ja,jer mogu se nadati.Onom pravom.Sebi sličnom.
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 3:21 pm
Pa naravno… Tako smi ga svi ovdje i shvatili.
Slavko - октобар 2, 2009 at 3:55 pm
Jesi li odlučio dopada li ti se muzika?)))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 4:02 pm
Ostavlja me ravnodušnim. Tako da, ako baš moram da se odlučim, ne – ne dopada mi se.
Slavko - октобар 2, 2009 at 6:01 pm
Devojka ima fenomenalan glas i zbog toga mi se dopada.Reči,nadam se niko nije shvatio bukvalno,kao ni ovu priču)))))))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 6:03 pm
Ja imam u sebi neki dalimemuzikapokrećemetar, pa ako on kvrcne dok nešto slušam, onda mi se stvar dopada. A ako ne kvrcne… „Hvala Vam što ste došli, nazvaćemo mi Vas.“
Nije kvrcnuo, džaba joj sve. 
Slavko - октобар 2, 2009 at 6:13 pm
I nemoj sad da se vadiš, znamteja…
Slavko - октобар 2, 2009 at 6:14 pm
hahahahaahahahahaha…ajd’ dobro neću da se vadim))))))))))))
Kad’ me znaš, onda me znaš)))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 6:22 pm
Lepa priča.
stevo - октобар 2, 2009 at 2:55 pm
Hvala Stevo))))
Gde si ti nestao ovih dana?)))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 2:58 pm
Pao pritisak.
stevo - октобар 2, 2009 at 5:00 pm
U venama.
stevo - октобар 2, 2009 at 5:00 pm
Mogu li nešto da učinim?Treba li ti nešto?
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 5:03 pm
Izgleda si ga prekasno pitala… Hahahahahahahahahahahaha, šalim se, ŠALIM SE!!! To sam ja, Mr. Crni Humor.
Slavko - октобар 2, 2009 at 8:32 pm
Ti nisi normalan)))))))))))))))))))))))))))
Ali stvarnooooooo,hahaahahhaahaha
Obožavam taj smisao za humor,mada okolina slabo reaguje na tako nešto,pa se uzdržavam
( a imam saznanje da je dobro,pa eto,da ne brineš))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 8:51 pm
Sa tobom nema šale.
Reminder - октобар 2, 2009 at 3:40 pm
Treba li se šaliti sa vešticama,a?))))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 3:49 pm
Ja svašta lupetam. Izvini, brži mi prsti od pameti
Reminder - октобар 2, 2009 at 4:03 pm
Ti prsti prave dobre tekstove, pa ti je oprošteno)))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 4:06 pm
E ovako dobaru i orginalnu pohvalu još ne dobih. Hvala ti na tome
Reminder - октобар 2, 2009 at 4:09 pm
Molim, molim, od juče posebno imaš moje komplimente))))))
Sve tvoje neprijatelje ima da pretvorim u ljude,hihihi. To će im biti najveća kazna))))))))))))))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 4:22 pm
U principu ne volim da se raspravljam jer sam u stanju svašta da kažem. Blogovanje ipak ima prednost što možeš da iskuliraš, razmisliš pa onda da odgovoriš. Međutim juče sam bio prilično ljut i odgovarao gotovo u trenutku. Nisam toliko posvećivao pažnju napisanom a Rain je to mudro koristio citirajući rupe u mojim komentarima vraćajući mi to kao bumerang. Čak mislim i da sam preterao. Posle sam se osećao jako loše. Danas sam zbog toga baš namerno iskulirao njegov komentar i napisao „u pravu si“ jer delimično i jeste. Nemam nameru da se sa nekim prepucavam i vređam. Blogujem zato što me to opušta i čini srećnim. A juče posle onog duela nisam bio srećan.
Reminder - октобар 2, 2009 at 4:45 pm
Vidi…ništa nisi preterao.Možda si čak i bio blaži no što treba.
Cenim to što si ostao pri svom stavu,bez obzira što poštuješ tog čoveka.
Po cenu da te izbriše iz svog „kruga“.No,nije to bitno.
U pravu si za blog.Treba zaista uživati, razmenjivati misli sa osobama koej ti prijaju.Malo sam se našalila u komentarima ( ipak sam ja škorpija,a one ne zaboravljaju nikad))))),ali treba tu i slične teme ostaviti onima koji zaista imaju šta da kažu.Koji su upućeni u materiju.
Ti si neko koga volim da čitam,duhovito biće,a dobronamerno.Eto.
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 4:54 pm
Provalila si me. Nema šta da dodam. Mogu samo Volim i ja Vas
Reminder - октобар 2, 2009 at 5:17 pm
Veco razumem tog što ćuti, jer i ja imam takve trenutke. Kad želim biti sama sa sobom, kad se presabiram, kad mi je neophodna samoća. Ne pokušavaj da se nametneš, nije to dobra taktika. Pusti, i neka ode. Ako se sam vrati onda je to to… A ne na tvoje insistiranje…
Prelepe slike nalaziš, oduševe me svaki put.
malabreskva - октобар 2, 2009 at 5:23 pm
Ma nisam ja uspela dočarati ono što sam želela.Ne trpim sive dane.Tražim sve načine da ga učinim prijatnijim…Ako se ne da…odoh u san ili čitajući, u neku priču.Neću da ga volim. A kad’ jednom odem,nema me više.Svaki dan ima samo jednu priliku,kao i ja u njemu)))
Što se tiče ćutanja i vremena koje je potrebno pojedinim osobama da provedu same sa sobom,ja sam prvakinja u tome)))))
Mnogo volim biti sama))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 5:45 pm
“ Ipak ako išta znam, onda znam da budem sam…
tu sam isti na mog ujaka…“ kaže Djole
Veco, mora da bude i sivih dana.
Nismo svi čarobni kao ti
pa da nam svaki dan bude obojen.
Razumi malo obične „smrtnike “
malabreskva - октобар 2, 2009 at 5:57 pm
Eh breskvice…Nema toga što ne možemo ( naarvno,zdravlje se podrazumeva,jer to je muka,ako ga nema).
Ipak…bojiću svoj svet dok dišem…Evo, i ovaj dan se ipak nasmešio, na kraju..))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 6:06 pm
Veco moja, ne znam zašto mu ne verujem da je sve ok! Neka crna slutnja, no, da vidimo šta će doneti Novi dan! Daj bože da sam pogrešno procenila!
Pesma je odlična!
dudaelixir - октобар 2, 2009 at 7:33 pm
Ni ja ne verujem Dudo,ali videćemo sutra))))))))))))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 7:53 pm
Odlična pesma, malo je više sehi nego za umiljavanje
…možda se uplašio 
Zezam se malo, ponovo, lep post 
Sanja - октобар 2, 2009 at 7:39 pm
Poenta pesme je Ili čini ono što mi treba ili nemoj nikako,ima ko hoće)))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 7:55 pm
Bravo za to „ima ko hoće“, drži se ti njega a ovaj mrzovoljni će već samog sebe kazniti, kada skonta da te je izgubio ZA UVEKkkkk!
dudaelixir - октобар 2, 2009 at 9:03 pm
Tako je Dudo)))))Snaći će se on mnogo brže no ja,hihihi
Tačno…sutra je novi dan…nove sreće
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 9:17 pm
Još uvijek pričamo o Danu?
Pustite ga, umire polako i on, odlazi u Ništa. Ostavio je trag, ili nije, njemu je vjerovatno sasvim svejedno. Jeeee….što filozofiram… 
Slavko - октобар 2, 2009 at 9:09 pm
Njemu nek’ je svejedno i bolje mu je da je tako))))),jer MENI je sasvim svejedno,a i slike su već skoro sasvim izbledele….Sutra- će izbrisati i zalutale tračke sećanja na ovaj dan)))))
Daaa Slavko, pričamo o danu)))))))))))))))
A ti? O čemu ti pričaš?)))))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 9:20 pm
Pustila bih ja njega – ali neće on mene ))))),šta ćemo sad’????))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 9:23 pm
I ja pričam o Danu, o čemu bih drugo?
Moraće da te pusti, jer se tačno zna kad jedan pristojan Dan prestaje da postoji. I nećemo ništa, jer nije (bio) mnogo loš Dan. Jeste, palo je malo kišice, morao sam da jurim konja po livadi DVA PUTA, jer je prekinuo konopac da bi mogao da otrči da pokupi kruške koje su opale i pri tom su mi se skvasile noge, ali predveče sam popio jedno pivo, mače mi je zaspalo u naručju, sad sam ovdje sa vama… Kud može da bude bolje?
Slavko - октобар 2, 2009 at 9:30 pm
Vidiš Slavkiću kako umeš da složiš slike?)))
A što se tiče trčanja za konjima,ja to stalno činim
Ti si jurio jednog konja,a ja mnogo više)))))
Tačno je,baš se zabavljamo ovih dana))))
veshtichanstvena - октобар 2, 2009 at 9:43 pm
Pustiti nekoga da ode, ako niste srecni, je cin ljubavi!
zelenavrata - октобар 3, 2009 at 1:21 pm
Naravno.>I prema njemu,ali i prema sebi)))))
veshtichanstvena - октобар 3, 2009 at 1:26 pm