Moj On…

Doneo je korpu punu voća..

Rekao da odaberem plod,i vodiće me tamo

odakle je on  doplovio meni..

Pričao mi  priče o dalekim morima,

suncu koje je narandažsto kao meso papaje,

O brodovima u luci,

pijacama po kojima je slikar razlio sve svoje boje..

O žamoru koji vlada i ženama odevenim u boje juga,

koje žure,  spotičući se o svoje suknje..

-Vodiću te na pijacu gde se prodaju ptice najlepšeg perja -rekao je

-Ali ja ne želim da zarobim pticu – rastužih se…

-Ti ćeš je osloboditi,a ona će ostati da živi na tvom dlanu -

govorio je ljubeći mi oči..

On ima najmekše usne na svetu,

glas mu je poput baršuna..

Zubi beli,vučji..pogled kao more dubok..

Njegove priče su poput

morskih trava, obavijaju me i vuku u dubine..

Ime mu se slaže uz dušu..

Pesnici se postide kada On govori o Ljubavi..

Ruke njegove su lastavice

koje traže sklonište u mojim grudima..

Kada  se smeje ,  radošću dečaka,

iskrice  sreće  naseli u moje oči..

Traži prstima da ga hranim,dok

usnama milujem  njegove..

Doneo ga vetar..noćas.

I ostavio meni zauvek..

Da budem srećna, da bude srećan.

A jesam. A jeste.

Moj On.. Njegova Ja..

..