Veštica koja leti na metli od priča..)))

Dragi moji drugari..

Zaključala sam se. Zaključalo se nešto u meni i ni makac. Ni

napred ni nazad, ni levo niti desno. Ne mrda.Pitala se sva

zabrinuta šta li mi je?

Neki neobjašnjivi i ničim opravdani nemir se uvukao u mene,

jurcala sam od mesta do mesta, tražeći smirenje…Ništa nije

vredelo…Ništa.Sva u nekom iščekivanju…trepereći celim bićem,

reših da strpljivo ( ah skoro da ne znam šta ta reč znači))),

sačekam i vidim šta li će to da se dogodi, i objasni  stanje u kojem

sam.

Mnogo sam se družila, razmišljala, čitala….sanjarila…

Skoro da nisam ni boravila na svojoj adresi…

Vi ste mi nedostajali, ali nisam stizala da išta napišem ili otvaram

blog..

Dakle ovako:

- bila malko do „Velike Jabuke“ da popijem pravu američku kaficu)))

- sa našim drugom Stevom, unosila kod njega 12 džakova krompira za zimu ( ima se – može se)))

- ispisivala i obletala silne drugarice, pozivajući ih na „noć veštica“ u subotu,

- pravila razne dekoracije za to slavlje,

- podmazivala metlu na kojoj ću nadam se još dugo leteti…

- i  nešto što ne smem pričati jer je tajna….ali slatka))).

Evo sličica koje sam pravila mobilnim, pa ne zamerite na lošem

kvalitetu istih, ipak nije lako u letu slikati)))

Ljubim vas dok prelećem noćno nebo, neomedjeno i ogromno…

Podignite pogled, uživajte u njemu, i ako se dobro zagledate,

možda i vidite kako vam mašem i šaljem poljupce dok vas

posipam zvezdama u prahu…

Da vam život bude magično lep…

Voli vas vaša Veca )))

Ovo je jedan detaljčić   jeseni u mojoj pećini..)))

Sa drugaricom vešticom))))

„drugarica“ u prvom planu)))))

jedna malecka ..)))

I…Slatka tajna )))))