Začini Života…)))

Jutros  sam izašla iz sna probudjenih čula, sa osmehom u  očima i

na usnama.  Onim što  golica iznutra..Što mi stvara slike

začina

u toplim bojama , na nekoj pijaci  gde prodaju  Sreću…

Za osmeh. Onaj iz dubine bića…Baš je malo potrebno,

na toj pijaci začina Života.  Pijaci Sreće.

Da  je osetiš. Sreću..

Vazduh ima ukus prženog karamela i dašak cimeta je u njemu.

Žene zveckaju svojim narukvicama  duginih boja,

izvirujući ispod šarenila plodova, koji se rasprskavaju  u

vatrometu boja, ukusa i mirisa…

To su  mirisi  srećnih putovanja. Nije vam potrebna karta niti

pasoš.

Dovoljno je da pustite osmeh iz dubine bića…da sklopite oči,a

otvorite dušu..

Videćete ptice koje imaju ljudski pogled.

Obraze dečaka  koje razvlači osmeh, a sunce klizi njegovom

kožom boje  čokolade..

Omirisaćete sve boje koje vaše oči mogu videti..

Dodirnućete latice cveta koji nema ime.

Toliko je neobično lep da ne mogu smisliti ime koje bi mu dali..

Cvet.

Na pijaci gde je sve dostupno – za osmeh…ili dva..

Tamo zlatni pogledi starca ,pod turbanom od oblaka,

miluju vaše lice i brišu sivilo beznadja..

To je mesto gde se odlazi po začine  koji vraćaju izgubljenu lepotu

življenja..

Čekam vas tamo.Svi ste dobrodošli.

Pićemo čaj u boji letnje kiše..

Boju ćete  dodati sami..Izbor je neograničen .

Požurite, da posejemo zvezde čim sunce ode na počinak.

Vaša Ja.