Ovo je najsladja prica na svetu. O carobnoj poslastici-cokoladi.
Cokolada nije samo slatkis,ona je za mene mnogo vise od toga.
Citava zivotna filosofija…Simfonija ukusa…mirisa,
prelepih slika koje oduzimaju dah i izvor su neizmernog zadovoljstva.
Volim je i kada samo pustim te divne slike u glavi. Ona je zadovoljstvo koje me tesi, hrabri, raspiruje strast, stvara titraje u dusi koji mirisu na srecu…
Druzile smo se kada sam tugovala,i kada sam se radovala.
U sreci i nesreci.
Na svim mogucim i i nemogucim mestima,vremenima,delovima dana i noci, svim godisnjim dobima.
I sto je najvaznije…jede se prstima..a to je dupli uzitak..
Dok mi se kockica cokolade rastapa u ustima i blazeno miluje moje nepce, nezadrzivo krecu slike, zvuci, mirisi…
Mirisi srecnih putovanja..
Srecna putovanja u predele maste,gde spavaju secanja na prvi susret sa cokoladom.
Sa uzivanjem.
Vidim mesta gde raste kakaovac,sunce koje je ogromno, narandzasto i daje punocu
ukusu ploda dok zri.
Osecam vetar, koji senzualno miluje svako zrno ponaosob, dajuci mu tako moc ,da
izaziva neznu putenost u nama koji jedemo slatkis, sto nastane iz ovih plodova…
Vidim krila ptice koja prelecu nebo i daju boje vazduhu…
Ah… ovo su bogovi izmislili za svoje boginje,da bi im se umilili.
Da vole i nas,dokazali su time sto su nam dali da i mi okusimo bozanske ukuse cokolade…
Uzivajmo u u tom daru,svakim svojim culom,dozivljaj je nezaboravan..
Cokolada je cista magija,zacara nas za ceo zivot…
Ljubim vas sve i poklanjam vam ovu pricu nadajuci se da cete uzivati u njoj )))))))
Vasa Veca ))))))))
