Svima hvala na lepim željama i čestitkama…
Obzirom da nije pao sneg,a toliko sam ga željno iščekivala, rešila
sam da sebe i sve vas koji ga volite, častim snežnom slikom na
ovom blogu…)))
Toliko, do petka…
Vaša Veca ))
нов
09
Ima li razlike izmedju smeha i jecaja,
izmedju kapanja suza i muzike?…
Sve je to deo našeg življenja…sve ima svoj značaj..
Kiša , sneg, sunce…smenjuju se u našim životima,a mi uvek nepripremljeni za trenutak koji nam donosi sreću..Mnogo nam treba da naučimo, kako ga zaustaviti . Produžiti , razvući , da traje dovoljno dugo da ga omirišemo, okusimo , osetimo svim čulima…
Pripitomljavam svoje vreme…Da bude krotko i nežno .
U mraku širom otvaram oči,a na svetlosti ih zatvaram, pokušavajući videti što više..Dodirnuti površine hladne i tople, glatke i hrapave , grube i nežne , meke i tvrde…i odrediti im boju , ukus i miris na osnovu toga..
Znamo li koliko smo zapravo blagosloveni ako posedujemo sva ljudska čula, ako ih umemo i možemo koristiti?
Prihvatamo sve te darove kao nešto što se podrazumeva , ne osećajući njihovu neprocenjivu vrednost..
Ako izgubimo neko od njih , shvatamo šta smo imali i koliko smo time bili nagradjeni..
Zbog toga učim kako što više uživati u onome što imam. Ničim zasluženo, jednostavno imam i koristim ih koliko god umem, pokušavajući ih spoznati i osetiti na bezbroj načina…
Zbog toga moj svet ima boje, oblike i mirise koji žive u meni..
Zbog toga sam srećna bez ikakvog razloga , rekli bi neupućeni posmatrači, a ja znam da razloga za sreću ima beskonačno..
Ima li razlike izmedju suza i kiše ,
izmedju osmeha i sunčevog zraka ?…
Voda – kiša i suza , odnosi tugu i ispira dušu..
Vatra- osmeha i sunca , donosi radost i toplinu ..
I jedno i drugo daju nam snagu, da pročišćeni i snažniji,
naučimo dočekati vreme sreće.
Da prepoznamo svetle iskre poklonjenih trenutaka..
Dajmo svojim životima oblike , mirise i ukuse…
Bojimo ih, stavljajmo začine, izmišljajmo nove..
Uživajmo , dok imamo snage..
Iz sve snage…
Pripitomljavam svoje Vreme…
нов
06
Nevinost prvog puta – to je prvi sneg koji padne…Svake godine iznova i iznova, zaljubljujem se u njega, a on je tu za mene..
Poput ljubavnika, koji mi se daje prvoj, ja njemu kao da je prvi..
Pahulje se bešumno spuštaju, stvarajući muziku tišine..Samo za moje uši…
Zimske noći… obojene svim nijansama plavog..
Za trenutak se vraćam mislima u neka davna vremena, u neki prošli život, dok sam Ja – bila neka druga …Dok sam zubima belim , vučjim, grizla ledene pahulje i ne trepćući ih primala u svoje oči..
Ti si bio moja ulaznica u svet bajkovitih zimskih noći, bio si moj vodič kroz uske i duge, zaledjene špilje naših ćutanja…Držanja za ruke, dok ostavljamo prve tragove na netaknutom srebru kojim se obavio svet..
Belina je čekala da je ispišemo svojim koracima, osmesima…poljupcima koji su topili iskrice ledenog u vazduhu..
Voleo si me. Volela sam te.
Volim sneg. On voli mene.
Tragovi koje ostavljam u njemu odgovaraju samo mojim stopalima..
Ja sam njegova Pepeljuga. On je moj princ.
I svaki put je prvi…
Srećna sam . Pada prvi sneg..
Kosa mi je pokrivena velom pahulja izvajanim rukama andjela..
U očima mi plavo – beli svet, dovoljan da stvori najlepšu bajku..
Još jednu . Nikad’ ispričanu..
…“ bila jednom jedna zima“…
…osmeh mi osvetljava dušu dok tonem u san…
…sneg pada i golica mi snove…
..smeškam se..
…………………………………
