Snovi koji nikad’ ne porastu..

Уобичајен

Djordje Balasevic-Kao rani mraz

Pustiću taj san da ode…

Neka odleprša nošen mirisima proleća, koje samo oni najiskusniji mogu osetiti u vazduhu…

Nosim ga već dugo….kroz nekoliko postojanja…

Dugo mi je i  trebalo da shvatim,  da on ipak mora ostati samo san nedosanjani…

To mu daje čaroliju, to ga je činilo divnim svo ovo vreme….To što je nemoguće odsanjati ga sasvim..

Što samo počne, pa me zagolica, evo upravo tu ispod grla, stvarajući osećaj sreće od koje se može rasplinuti, ako se pustimo…

Ja sam jedna od odabranih i povlašćenih što sam ga uopšte i uspevala osetiti mnogo puta..

Nekad’ kraće, nekad’ duže , ali uvek sa neizmernom strašću uživala u njegovim mirisima , bojama, ukusima i oblicima…

To je  san – ptica , koji sleće samo na otvoreno srce i dlan..

Čim ga pokušamo zarobiti medju prstima i linijama života. on nestaje…

Nestaje…jer zapravo i nije za nas. Nije to naš san, ma koliko ga mi želeli  zadržati..

Dugo sam čuvala kapi nektara na dlanovima, samo za njega..

Vreme je da  ga pustim da ode.

Da ode iz mojih misli,  u kojima je stanovao dugo…predugo..

Taj san…

Čudno.

Pustih ga, i nema u meni prazno mesto, nema osećaja gubitka.

Opet me golica ispod grla, osmeh se kotrlja iz utrobe, i razliva celim bićem..

To su snovi novi, svaki  još mali i  spreman  da postane onaj najveći.

Onaj pravi.

San uz koji se zauvek sanja…







Advertisements

64 responses »

  1. Snovi su poklon koji dobijamo….Medjutim, ponekada se nekih treba odreći..Prerastemo ih, i postanu nam kao tesna cipela…Stežu nas.
    Treba uvek tražiti nove snove i praviti mesta za njih…))))))

      • Posetih taj sajt….Bila sam već jednom tamo…ti si me uputila i sećam se da nisam mogla ostaviti komentar, pa mi je bilo krivo….Sada nema ni mesto za komentare, šteta…
        Divan sajt ))))))))

  2. Izem li ga Veco, ostavih ti komentar, možda sam završila u spamu 😦 jer sam ti turila link do jedne jako lepe pesme koja nosi naziv „Nedosanjan san“ …setila sam je se čim sam pročitala post…da ponovim, drago mi je da si tu sa nama sa svojim divnim rečima 🙂

  3. Post – da se zagrcneš od njega!
    Prvo Djole, pa tvoj tekst, pa slika leptira.
    I da kažem sad da sam bez reči??

    Đole kaže „snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede,
    kad s tobom ostare….“

  4. Lepo… ali čitam komentare i malčice sam razočaran. Snovima manipuliram ja a ne oni mnome; druga je priča što se snovi ne ostvaruju uvek. Dakle, kakvoća snova zavisi od količine mašte i naravno da ne mislim na snove koje sanjamo spavajući! Lepi pozdravi 😀

  5. Dobro jutro Veco
    prodrmala si me sa ovim velikim snom. Koji si imala u rukama i mislila da je to to, najveci, najlepsi, najbolji san… i otvorila si saku da ode… pustila da iseta kroz prste a znas da taj san iako nije vise tu on nece nestati, on ima svoje mesto ,samo za njega rezervisano… otvoriti dusu i srce za nove snove, male koji tek trebaju da dobiju svoje mesto je hrabrost, i mudrost i jacina…
    Neka dodju s smehom kako ti kazes i uelpasaju svaki trenutak nekog novog zivota… San drzimo, ti, ja, bilo ko u nama… i mi odlucujemo kad ce biti odsanjan 😉
    vesele me tvoji stihovi i mame osmehe..
    poz

    • Tačno.Treba znati kada stati…U suprotnom nam se može dogoditi da upropastimo priliku za lepši san, ako se uporno držimo jednog – pogrešnog ))))))

  6. Draga Veco
    tu sam ja nego samo na skokove procitam po nesto i onda opet posao 😀
    Snovi, eh ti snovi…
    Pada sneg, vec smo dobro zatrpani… jutros sam zorom morala da ocistim sve prilaze kuci i bilo je jako rpmanticno posmatrati kako se ulica budi u belilu i iz tame izlazi novo jutro…
    veliki snezni poz

    • Sarice i ovde kod mene pada sneg od jutros, ali se nekako topi i to nije dobro.Volela bih da napada mnogo mnogooooo i da ostane do marta 😉

    • Jedno vreme cu biti odsutna , mozda uletim da ostavim komentare na vase pisanje, kada uhvatim priliku)))))))))))
      Bice pesme…ali sada ne )))))))))))))))

  7. Повратни пинг: Dnevni vodič kroz blogosferu – #pratiblogere Broj 4. « Uspesi, padovi i život uopšte

  8. Da san može da bira, makar na jednu noć i da može da se transformiše,sigurna sam da bi prestao da bude san i postao čovek koji bi voleo da sanja tvoje misli. A sanjajući tvoje misli, zaljubio bi se i ne bi mogao više natrag. Živeo bi do kraja sveta i veka od tih magičnih par kapljica eliksira sa tvoga dlana. .. I svi bi mu muškarci zavideli, sigurna sam!

  9. Повратни пинг: Blogerke prve na redu! #pratiblogere « Uspesi, padovi i život uopšte

  10. Hajde da pogledamo to iz „drugog“ ugla… Da se desilo i da ti se ostvario veliki san da li bi onda bila srecna? Mozda bi se bas tad javio prazan deo jer svaki naredni bi bio mali i nedosanjan na dostojan nacin ovog grandioznog.. Ovako je bolje sto je otisao. Bar ja tako mislim.. Ovi mali su tu i to je i vise nego dobro. Uostalom.. onaj koji ne popije ni jednu kap nektara iz ruke, moze se reci da je vise divlji nego pitomi.. Divlje i mozes pripitomiti ali im nikada ne mozes promeniti cud.. I nikad nasigurno biti siguran da li ce ostati ili otici.. svako zasto ima svoje zato.. meni je cast sto sam ovde.. i jako mi nedostaju neki tekstovi kojih vise nema.. a ja ih se eto tek kroz maglu secam..

  11. Slazem se sa tobom…Neke snove moramo pustiti jer postoje samo u nasoj glavi tako bajkoviti, a zapravo su sasvim obicni..
    Tekstove sam sklonila jer sam zapravo prvobitno htela izbrisati blog, pa sam se predomisljala, a i dalje razmisljam o tome….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s