Putokazi za srecu…

Уобичајен

I  kada je pomislila da nece ustati nikada vise,

ustala je..

I  dok je nezadrzivo jecajuci mislila da nema dalje, krenula je napred….

I  dok osmeh nije voleo njeno lice,  sva zgrcena od bola,

osmehivala se…

I  kada vise nista nije imalo smisla za nju,  uporno je

trazila smisao…

Da  opravda svoje postojanje.

Vazduh  koji dise.

Zivot  koji joj je dat.

I  nasla je smisao. U  samom zivljenju.

Prosto. Jednostavno.

A  cinilo se  komplikovano i besmisleno.

Biramo od ponudjenog. TAJ  izbor je nas.

Tako nam je dato.

Nekom ovako ,  nekom onako.

Svi  mislimo da su drugi bolje prosli.

A  nisu.

Samo  treba odluciti.  Ustati  uvek.

Poderanog  ponosa,  izgrebanih  kolena.

Sa  modricama na srcu..

Ici.  Uvek ici dalje…

Dok  nas dusa vodi…

A   ona je besmrtna ,

kada  nauci  da  je  Ljubav  smisao

postojanja .


Ljubav   prema svemu.


Ljubav   u svakom obliku.


To  su  putokazi  koji  se  postavljaju

sreci…

Da   nadje  put  do  nas.






Advertisements

75 responses »

  1. Pa neverovatno Stevo ))))))))))))))
    Udjoh da te dodam u blogovnik,a tamo tvoj komentar )))))))))))
    Hvala ti na pohvali za tekst, razgovor sa tobom ocito je bio inspirisuci, pa sam malo pisala kao sto vidis ))))))))))))))))))

  2. istrajnost, samopuzdanje, vera, ljubav, nada,… sve su to eliksiri zivota koji nas podizu i cine da nastavimo dalje
    ne ovo nije lepo sto si napisala, ovo je pravo ono sto dolazi iz dubine covecije duse, nesto sto ima neprocenjivu vrednost da bi se nazvalo lepo.
    svaka cast tvoje reci iz ovih redova sam morao da arhiviram u reader-u, cisto da me podsete da se ne treba predati

    • Nikad’ Ivane, nema predaje…gospodski – damski treba odigrati svako zivotno „deljenje“ do kraja…
      Ima i dobrih i losih deljenja, ali zbog onih posebnih, treba i vredi „igrati“…
      Hvala ti sto si tu, sto citas moje misli, to mi mnogo znaci…

  3. Da nadje put do nas. Amin.
    Veco ja baš ne bih mogla da se smejem , plakala bih i psovala verovatno, ali to sa dizanjem kad svi misle da nema više šanse da ustanem-mi baš zvuči nekako poznato. A kako tek volim da niknem tamo gde me ne seju…. Uuuh, predivan ti je tekst, pogadja i pomera kao što vidiš svakoga na drugi način. Veliiiki poljuuuubac, vidim nije ni tebe bilo neko vreme ( šta nam uradi gospoja Zima).. 🙂

    • Pa ja u sred ocaja odjednom vidim sliku sasvim drugacije i nekako mi dodje da se nasmesim jer disem…zivim i ne ynam sta voda nosi…)))))))))))))))
      Volim ja Zimu, bas je volim, nego sam zauzeta zivotom ))))))))))))

  4. I ja cu kao i Ivan da arhiviram tvoje reci, onda cu da ih otkucam i stavim u tasnu i nosicu ih kao i ikonicu koju sam dobila od mame. Pa kad god tresnem nosom o pod, od tuge, muke… da procitam i ustanem uzdignute glave.
    „sa modricama na srcu“
    idemo dalje i ne odustajemo! Dobrota je u tebi i tvojim ocima.
    veliki pozdrav

    • Jos veci pozdrav tebi Saro..
      Zbog ovog vredi pisati, zbog reci poput tvojih ,kojima mi milujes dusu, nagradjena sam …
      Modrice prodju, ;pa i one na srcu…Samo ici treba, leteti, ploviti, svejedno je. Sve nas to vodi nama samima..

  5. Mnogima je teško ustati pa nakon pada nastaviti uzdignute glave. Za to je zaista potrebno pravo umeće i veliki su ljudi poput tebe koji to znaju i umeju.

    • Dobro mi dosla Verkic )))))))
      Svima je tesko….ali sve dok smo na ovom svetu, vredi ustajati…Zbog jednog izlaska ili zalaska sunca, zbog meseca koji se ogleda u barici po kojoj sljapkamo…ma zbog svega..
      Neka smo mi svi dobro , da nas cuva necija ljubav i neznost i eto srece od koje se cuti…

  6. Повратни пинг: Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija

  7. Putokazi? Ma ne trebaju tebi putokazi. Ti osetiš sve, i vetar i kišu
    i svaki drhtaj života u prirodi. Čitaš ti sve kao mali indijanac tragove… Putokazi trebaju nama što se ponekad zagubimo 🙂
    Dobro se vratila Čarobnice !

  8. Kako si skromna! Kažeš „nekima“ si nedostajala, pa vidi ti Veco koliko je ovde komentara palo! SVIMA si nedostajala i sva sreća, nije dugo trajalo tvoje odsustvo, ali se dalo primetiti da te nema! Srećo naša! 🙂

  9. Повратни пинг: Dnevni vodič kroz blogosferu #pratiblogere Broj 7. « Uspesi, padovi i život uopšte

  10. Повратни пинг: Blogerke prve na redu! #pratiblogere « Uspesi, padovi i život uopšte

  11. E, kako si me obradovala danas svojim prisustvom na blogovima! Kad god možeš, ti malo preleti, baš nam nedostaješ, da znam samo!

    Jedva čekam proleće! Zagrljaj i dalje stoji! 🙂

  12. Svaka borba ima pobednika i porazenog. Trudi se da i kada si porazen uvek imas samo rane a nikada „belu zastavicu“ uz sebe.. Jer rane se „izlece“ na bilo koji nacin. A zastavica se nikad ne preboli..

  13. Повратни пинг: Dnevni vodič kroz blogosferu #pratiblogere Broj 7. | Džepna Venera blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s