I kada je pomislila da nece ustati nikada vise,
ustala je..
I dok je nezadrzivo jecajuci mislila da nema dalje, krenula je napred….
I dok osmeh nije voleo njeno lice, sva zgrcena od bola,
osmehivala se…
I kada vise nista nije imalo smisla za nju, uporno je
trazila smisao…
Da opravda svoje postojanje.
Vazduh koji dise.
Zivot koji joj je dat.
I nasla je smisao. U samom zivljenju.
Prosto. Jednostavno.
A cinilo se komplikovano i besmisleno.
Biramo od ponudjenog. TAJ izbor je nas.
Tako nam je dato.
Nekom ovako , nekom onako.
Svi mislimo da su drugi bolje prosli.
A nisu.
Samo treba odluciti. Ustati uvek.
Poderanog ponosa, izgrebanih kolena.
Sa modricama na srcu..
Ici. Uvek ici dalje…
Dok nas dusa vodi…
A ona je besmrtna ,
kada nauci da je Ljubav smisao
postojanja .
Ljubav prema svemu.
Ljubav u svakom obliku.
To su putokazi koji se postavljaju
sreci…
Da nadje put do nas.
Veshtichanstvena's Blog 
Lepo napisano, lepo i istinito.
(jedno vreme ide Dodo, jer ne mogu da nadjem lozinku za Stevu)
Pa neverovatno Stevo ))))))))))))))
Udjoh da te dodam u blogovnik,a tamo tvoj komentar )))))))))))
Hvala ti na pohvali za tekst, razgovor sa tobom ocito je bio inspirisuci, pa sam malo pisala kao sto vidis ))))))))))))))))))
😀 😀 😀
Konačno si nam se vratila i to na veeelika vrata. Kao i uvek, lepo i puno optimizma na putu ka sreći…
Ja sam uvek tu, samo me uvek ne vidite )))))))))))))
Verujem u srecne slucajnosti u srecu…)))
Draga moja, samo kada si se malo isčupala iz obaveza, drago mi je!
Divan post o putokazima! Sve je istina, od reči do reči! Puno pozdrava i nedostajala si nam, da znaš! 🙂
Znam da sam nekima nedostajala, kao sto su neki (ti svakako), nedostajali meni )))))))))))
Pozdravljam ja tebe Dudice ))))))))))))))))
istrajnost, samopuzdanje, vera, ljubav, nada,… sve su to eliksiri zivota koji nas podizu i cine da nastavimo dalje
ne ovo nije lepo sto si napisala, ovo je pravo ono sto dolazi iz dubine covecije duse, nesto sto ima neprocenjivu vrednost da bi se nazvalo lepo.
svaka cast tvoje reci iz ovih redova sam morao da arhiviram u reader-u, cisto da me podsete da se ne treba predati
Nikad’ Ivane, nema predaje…gospodski – damski treba odigrati svako zivotno „deljenje“ do kraja…
Ima i dobrih i losih deljenja, ali zbog onih posebnih, treba i vredi „igrati“…
Hvala ti sto si tu, sto citas moje misli, to mi mnogo znaci…
prelepo….al mi natera suze na oci….istinito
pozdrav
Draga moja skorpijice…pozdrav tebi i mnogo dobrih, belih misli ti saljem…
Pobednici su samo oni koji samo jednom više ustanu, od onoliko puta koliko su pali, a u tom poduhvatu ljubav je najbolji pokretač. :))) Drago mi je da si tu.
I meni je drago da si mi dosla )))))))))))
Pa gdeee su ti putokazi,mene sreca ne moze da nadje…
Jesi li sigurna ?)))))))))))))
Ovih dana su svi putokazi nestali upala sam u crnu rupu ocaja(dete mi ostalo bez posla) da sam se razocarala u ljude i ceo svet ali vec danas ustajem i dizem se .Sad cu da prepisem ove tvoje reci spasa.POZDRAV
POZDRAV draga moja MIlina…Po onome sto pises i slikas vidi se da si divno bice,a takvi zasluzuju da ih pogleda „neko od gore“, i verujem da ce tako i biti. Zelim da nadjes snage i sacekas srecu….Doci ce, videces…
Nemas pojma moja Veco koliko mi znaci kad me ovako podrzis i ako me ne znas.I ti si jedan od putokaza sad znam sigurno.HVALA TI
Onda znas koliko meni znace ove tvoje reci…Saljem ti mnogo dobrih i belih misli…)))
OOODobro se ti nama pokazala Veco!!! Optimizam je važna stavka u našim životima. Vera i nada i kada mislimo da je više nema…prelep come back 😉
Sanjice, sve ti je jasno,ali malo podsecanje nije na odmet ))))))))))))
Na lepe stvari – nikad nije na odmet podsetiti a ti to uvek radiš 🙂
Ovo je pobednička pesma 😉
Samo takve pisemo, zar ne?)))))))))))))))
Da nadje put do nas. Amin.
Veco ja baš ne bih mogla da se smejem , plakala bih i psovala verovatno, ali to sa dizanjem kad svi misle da nema više šanse da ustanem-mi baš zvuči nekako poznato. A kako tek volim da niknem tamo gde me ne seju…. Uuuh, predivan ti je tekst, pogadja i pomera kao što vidiš svakoga na drugi način. Veliiiki poljuuuubac, vidim nije ni tebe bilo neko vreme ( šta nam uradi gospoja Zima).. 🙂
Pa ja u sred ocaja odjednom vidim sliku sasvim drugacije i nekako mi dodje da se nasmesim jer disem…zivim i ne ynam sta voda nosi…)))))))))))))))
Volim ja Zimu, bas je volim, nego sam zauzeta zivotom ))))))))))))
Jebeno istinito, dizvines!
„Moras prvo puzati da bi znao hodati“
Sve li mora tezim putem pa ustaj…pa padaj, pa kao osmeh, pa stvarno osmeh….
Ovo bi mogla da bude pesma za mantranje!
Zelena, mantracemo ))))))))))
Sebi zelim samo jedan onakav lavorcic i dve muske noge u njemu )))
I ja cu kao i Ivan da arhiviram tvoje reci, onda cu da ih otkucam i stavim u tasnu i nosicu ih kao i ikonicu koju sam dobila od mame. Pa kad god tresnem nosom o pod, od tuge, muke… da procitam i ustanem uzdignute glave.
„sa modricama na srcu“
idemo dalje i ne odustajemo! Dobrota je u tebi i tvojim ocima.
veliki pozdrav
Jos veci pozdrav tebi Saro..
Zbog ovog vredi pisati, zbog reci poput tvojih ,kojima mi milujes dusu, nagradjena sam …
Modrice prodju, ;pa i one na srcu…Samo ici treba, leteti, ploviti, svejedno je. Sve nas to vodi nama samima..
Mnogima je teško ustati pa nakon pada nastaviti uzdignute glave. Za to je zaista potrebno pravo umeće i veliki su ljudi poput tebe koji to znaju i umeju.
Dobro mi dosla Verkic )))))))
Svima je tesko….ali sve dok smo na ovom svetu, vredi ustajati…Zbog jednog izlaska ili zalaska sunca, zbog meseca koji se ogleda u barici po kojoj sljapkamo…ma zbog svega..
Neka smo mi svi dobro , da nas cuva necija ljubav i neznost i eto srece od koje se cuti…
I ja ti zelim nogice u lavorcicu 😉
Znam Zelena, pa zato si mi draga, jer si nesebicna i sasvim otkaceno, ludo dobra ))))))))))
Повратни пинг: Komentatori i komentari (drugi deo) | Charolija
Divim se onima koji umeju da se vole…Vi to umete, i svakako zelim da to traje zauvek )))))))))
Putokazi? Ma ne trebaju tebi putokazi. Ti osetiš sve, i vetar i kišu
i svaki drhtaj života u prirodi. Čitaš ti sve kao mali indijanac tragove… Putokazi trebaju nama što se ponekad zagubimo 🙂
Dobro se vratila Čarobnice !
Bolje te nasla lepa moja vockice…)))
Cekam da ka tebi putokazi dovedu Onog kojem ces biti Mala Breskva…(mislim da razumes na sta mislim )))
Veeeliki poljubac za tebe )))))))))))))
Hvala na lepim zeljama draga Carobnice. I da nam svracas cesto da nam obojis ove sumorne zimske dane.
Kako si skromna! Kažeš „nekima“ si nedostajala, pa vidi ti Veco koliko je ovde komentara palo! SVIMA si nedostajala i sva sreća, nije dugo trajalo tvoje odsustvo, ali se dalo primetiti da te nema! Srećo naša! 🙂
Ti si moj nezni beli Andjeo cuvar..))Cuvas nam dusu svima ovde )))))))))
Повратни пинг: Dnevni vodič kroz blogosferu #pratiblogere Broj 7. « Uspesi, padovi i život uopšte
Hvala ti Verkic sto si me pronasla, pa imam jos jednu divnu dusu u svojoj avliji za mastanje ))))
Veliki pozdrav i uspesnu novu nedelju ti zelim… 😀
Nikad nije kasno da ti kazem hvala)))))))))))
nije sramota pasti, samota je ne pokušati ustati..
odličan tekst 🙂
Hvala ti …Sanjivi covece…))))))))))
Kada olupam kolena, najzivlja sam.
Impuls zivljenja)))))))))))))
Ti si puna snage koja je zivotna, a to me odusevljava…
Samo jedan pozdravčić od mene i zagrljaj, čvrst, kao mraz, koji ne popušta! 🙂
Uzvracam zagrljaj Dudice)))))))))
Veeecooo nedostajes nam….
Veco, nedostaješ nam, proleti da nas pozdraviš !!
Evo mila…prelecem)))))))))))))
Vratio mi se Stevo i hoće da kaže da si napisala dobar post! Lepi pozdravi!
Hvala ti Stevo))))))))))))))))
😦
Slavkic….ne budi tuzan…Tu sam ja…letim iznad i posipam vas zvezdanim prahom…)))
Jel prolece u pitanju il nesto drugo, ali ovih dana blogsferom kola pozitivna energija 🙂 samo napred 🙂
Dobro mi dosla, i hvala na podrsci))))))))))
Ovi su putokazi na pravim, čvrstim temeljima.
Temelj je najvazniji….da bismo gradili lestve do oblaka,,,,
Повратни пинг: Blogerke prve na redu! #pratiblogere « Uspesi, padovi i život uopšte
Verkic, pozdrav veliki…do neba za tebe)))))))))))
🙂
Milina, divan ti je osmeh))))))))))))))))
E, kako si me obradovala danas svojim prisustvom na blogovima! Kad god možeš, ti malo preleti, baš nam nedostaješ, da znam samo!
Jedva čekam proleće! Zagrljaj i dalje stoji! 🙂
Izgleda da te je taj putokaz za sreću odveo u suprotnom pravcu od nas 😦 ali znam ja da ćeš se vratiti 😀
Koliko radosti za jedno preletanje,vidis Veco koliko si nam nedostajala?
Ljubim vas sve koji mi se ovako radujeet…)))
Svaka borba ima pobednika i porazenog. Trudi se da i kada si porazen uvek imas samo rane a nikada „belu zastavicu“ uz sebe.. Jer rane se „izlece“ na bilo koji nacin. A zastavica se nikad ne preboli..
Meseceva maglice, ti savrseno znas sta sam htela reci i bez mnogo reci, i hvala ti na tome…
Повратни пинг: Dnevni vodič kroz blogosferu #pratiblogere Broj 7. | Džepna Venera blog
Odlicni stihovi, dali su mi snage i optimizma. Hvala ti sto si ovo podelila sa nama.
Hvala tebi Vladimire sto si ih razumeo….
PS: Dobro mi dosao )))))