Igra svetlosti…

Уобичајен

Odblesak svetlosti na povrsini vode, to je lepota sveta…

Pokusala sam uhvatiti iskre koje plesu vazduhom odbijajuci se

o staklo  reke…Ocima, usnama, nozdrvama…

Ja sam kolekcionar.  Kolekcionar  Trenutaka koji mi zaustave

dah…

Skupljam samo originalne i samim tim neponovljive trenutke.

Belezim ih u dnu zenica…i iza, na mestu gde je esencija duse..

Ushicuje me svaki udah vazduha koji mi je poklonjen.

Jos vise ono sto mi ga oduzima, svojom neizrecivom i

neponovljivom lepotom.

Zahvalna sam zivotu na prilici koju mi je dao.Prilici da zivim.

Da  zivim svim svojim culima..

Ovo je sreca.

Prepoznajem je..

I nista vise…I nista manje…


Advertisements

37 responses »

  1. Mogla bih u ovu gornju sliku gledati satima, mada je šteta što se i žalosna vrba ne njiše polako u ritmu talasa, nekako, ali zato je ova donja, tvojim paunovim perom ispisana potpuno kompletna. I opet prelepo napisana. Koliko je sve jednostavno, na domak ruke i lepo. A često prolazimo baš tuda, baš u velikoj žurbi i ne zastanemo. Ne primetimo. Pa, kad se čovek okrene na kraju puta, vidi da nije on prolazio kroz život, nego život pored njega… Nedostajala si !!!

  2. Draga moja…medju nama reci su sasvim nepotrebne…
    Znam da ti Znas Tajnu lepote zivljenja…
    Vrbu koju nazivaju „tuznom“, nikada nisam tako dozivljavala…
    Ona nezno vodi ljubav sa vodom iznad koje raste…Spusta se sasvim nisko krijuci svoje zaljubljeno lice od sveta…Jedino nebo iznad upija njen rasplinut odraz sa vodenog ogledala…
    Tako ja to vidim i dozivljavam…)))
    Drago mi je sto si tu.

  3. Žalosna vrba je i sama kao voda, beskrajno nežna i uporna.
    Razmišljam kako ta slika ima mnogo veze sa tobom.. mada, to je samo moja slika – ali možda veoma dobro oslikana ili osmotrena? 🙂

    • Zanimljivo si me dozivela i mozda bih volela da sam poput nezne vrbe, ali sebe vidim vise kao vodu, koja je cas nezna cas silovita, namreskana ili mirna, bistra ili mutna ,nekada cini stetu, nekada dobro,naizgled promenljiva i razlicita, ali tece ipak ista..nepromenjene sustine…

  4. O Veco, ovako samo ti znaš da opišeš Trenutke koje život znače!

    Jedva čekam da ih vidim SVE u tvojim zenicama. Biće to pravo uživanje!

    Veliki zagrljaj i poljubac (ubaci u Trenutke, ako ih osetiš 🙂 )

      • nema na cemu da mi zahvaljujes
        tvoj blog i vecine koje pratim je 24/7/365 na „radaru“ tako da uvek i u svakom momentu sam obavesten o novim desavanjima 😀
        hehehee, ko izmisli feed reader za blogere dusu dalo 🙂

    • Svrha naseg postojanja na ovoj planeti je pronaci smisao zivljenja i dobiti svoj licni odgovor na to pitanje…
      Ja sam svoj pronasla, a svi koji traze…naci ce takodje…

    • Ne zavidis ti draga nikome, priznaj ))))))))))
      Volis sto si bas takva kakva jesi, iako ti to donosi muke i neshvatanje mnogih…ali…to si Ti.
      Divna, neponovljiva, nezni grubijan, i ja te volim bas takvu )))))))))))

    • auuuuuuu sada sam 😳
      volim i ja Tebe vestice i drago mi je da prepoznajes i uzivas u sreci, ode nezni grubijan da se stidi, ala si me opisala sunce ti zarkovo, skorpijo nijedna 😀

  5. Kažeš: „kućica za maštanje“ Ne, ovo je nešto više. Ovo si ti onakva kakva si. Uspela si ono što svako od nas želi i hoće a to je da tvoja mašta postane stvarnost.
    Zato si i silovita i namreskana, mirna i bistra i zato možeš živeti svim svojim čulima. Uživaj, vredna si toga!

    • Verka, dok ima ljudi poput tebe koji razumeju najtananije previranje u drugim bicima i prirodi, ja sam srecna sto pisem…

  6. Obozavam ovaj slatki osecaj radosti kad god se sretnemo.Napravila sam mrezu da hvatam trenutke kao leptire…a vrbe vole Dunav i od te ljubavi sve je divno.Zivi Veco radosno …

  7. Повратни пинг: Jubilarni 200-ti post i baš #pratipetak #followfriday :) « Uspesi, padovi i život uopšte

    • Auh Milina, da znas koliko jos moram da preletim ))))
      Tera me ono iznutra da sakupim najlepse price za vas , moje drugare…)))
      Doci cu… Hocu…Jednom

  8. Potpuno razumem tu radost trenutka, kao lepota koja te preplavi i osećaš se kao jedno sa prizorom.Da ,svet koji nas okružuje ,prepun je neopisivih lepota ali je prepoznati ih i videti , isto odraz divne duše, kao što je tvoja.

  9. Jednom mi se desilo da sam imala dogovor, da se nađem sa Oliverom, koju sam tada trebala prvi put da vidim i to kod Futoške pijace, gde je najveća gužva.U toj gunguli, neviđene gužve, automobila, zvukova i ljudi prepoznam, jednostavno nešto me je potaklo da dođem kod mlade žene i upitam je,da li si Olivera.
    Dešavalo mi se puno puta da prepoznam bliske duše i tada se uvek javi velika radost u srcu.

  10. Повратни пинг: Nagrada koja me je naterala da razmišljam i pišem o vama... | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s