Slike u očima…

Уобичајен


1669200-2-outside

Šta sve stanuje u našim očima,pitam se …

Tu se nalazi  ceo jedan mali-veliki svet.To je najveći foto-album  koji imamo.

U njemu su lutke mog detinjstva,zelene kajsije koje beremo kradom da ne vidi baka..Osmeh kojem nedostaju prednji zubi…obrazi umrljani marmeladom..Plavetnilo mora u kojem učimo plivati,moj mladji brat i ja..Nebo koje je u požaru sunčeve vatre pri zalasku. Predvečerja koja oduzimaju oštrinu slici,u magičnom su  sfumatu,samo se obrisi naziru,dok noć ne oboji svojim crnilom sve oko nas…

U mojim  očima  takodje  žive i dva oka iz ogledala,koja me gledaju zamazana od plača,dok se otapa,  prvi put nevešto naneta maskara,ostavljajući crne suze na licu..

Na ovo sam se kasnije navikla…kao i na sve drugo uostalom..

Postoje i usne koje se približavaju,spuštaju na moje…i tada je ceo svet nestao u prvom poljupcu…

Tu su i ruke koje drže moje…nekad’ levu…nekad’ desnu…

Zatim, ruke sa staračkim pegama i kao pergament tananom kožom,a pripadaju mojoj baki…Napravile su mnogo puta mašnicu u mojoj kosi…milovale uplakano lice…

Kada bih mogla da istresem sve napolje, pronašla bih tu još mnogo slika, veselih i tužnih, ustreptalih, nežnih, bilo bi i ružnih, zamagljenih…izoštrenih…najrazličitijih slika moje stvarnosti i mojih nestvarnih sanja…

Radjanja i umiranja svetlosti mnogih dana…Izbledelih boja noći..Eh…čega sve tu ima…

Ima i lica ozarenih ljubavlju,fragmenata sreće koje nosim u levom oku..

Najveća ostava za blago, na celom svetu.

Razne mape koje vode sreći, mada  sam često pogrešno tumačila oznake na njima, ali sam ipak tražila…putovala..padala…ustajala…Uvek nastavljala..

Naše oči…

Kriju svetove koji su upleli slike u kaleidoskop našeg života.

Prelistajte ponekada taj album.Ne dajte slikama da izblede.

Osvežavaju  se time što ih puštamo da iz dubine naših zenica izadju pred nas. Odevene  u šareno perje ptica naših misli,koje postaju reči…izrečene glasom ili napisane perom…Tako nastavljaju da žive  – zauvek.

Pišite,delite ih  sa drugima.Čitajte..sakupljajte nove još lepše i vrednije…

Ovo  je nebeska matematika….

Deljenjem se umnožava ono što dajemo…

Bivamo  bogatiji i onda  kada  dajemo…i  kada  upijamo nečije   dragocenosti..

Iz oka..oku…


2821129-2-world-through-your-eyes-1

Advertisements

29 responses »

  1. Veco moja, po nekada mi žao očiju što vide i ono što ne treba! Ali, čini mi se da, ipak, ima mnogo lepših stvari za upijanje i skladištenje tamo negde u našim ladlicama!
    Treba ih čuvati, jer, da nije njih, kako bismo doživeli sve ono čega se sećamo!
    Ali, kada ti napišeš ovakvo „gledanje“ na oči, meni se plače, koliko je dirljivo!
    Ljubim te tako dragu i milu! 🙂

  2. divno je dok vidimo lepe slike,
    dobro je kad vidimo i one manje lepe
    pa pokusamo da iz njih izvucemo bar mrvicu lepote i udahnemo
    zivot u nesto sto mozda izdise…
    pre neki dan sam ugledala drvo musmule, nisam ga viela dvadeset godina i sasvim slucajno u setnji nedaleko od moje kuce, izvuklo je mnoge zaboravljene,daleke, promrzle slike …
    puno pozdrava

  3. Veco, Veco…podsetila si me zašto sam volela navraćati na ove strane…žao mi je što me nema mnogo u zadnje vreme…ali ti nam često nedostaješ 🙂 svojim predivnim razmišljanjima o životu, sreći, tuzi, ljubavi 🙂

  4. Повратни пинг: #pratipetak #followfriday Brzinski, s’ velikim zakašnjenjem! « Uspesi, padovi i život uopšte

  5. Повратни пинг: #pratipetak #followfriday Brzinski, s’ velikim zakašnjenjem – taman na vreme! | Džepna Venera

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s