Raspuklo kestenje…..

Уобичајен

Kestenje u našim očima svetlucalo je pod svodom nebeskim u bojama rane jeseni…a leto još nije obišlo pun krug…Mesec je dodao na čaroliji…stari svodnik …bekrija…zaštitnik zaljubljenih…


Danas mi je ova slika  plovila mislima….rastapala se…vraćala… Muzika Cigana….odzvanjala je   lavirintima mog sećanja….Pre milion godina…u nekom drugom životu,koji ne liči na ovaj sadašnji….slušala sam je sa čovekom očiju boje  raspuklog, divljeg kestena…Vino u našim čašama,   imalo je  boju rubina…osvetljeno mesečinom i malenim  svicima  plamena sveće na stolu…Vetar je bio mlak i blag….senzualan…te  noći u nekoj čardi na Tisi, ni imena joj se više ne sećam…Sećam se njega…sećam se glasa kojim me je milovao te noći…Pogleda u koje  je tonuo moj mir…izazivajući  divlju čežnju   kojom nekad’ iščekujemo kišu..


Magičnih dodira  muzike….Vremena koje  je kapalo poput peščanog sata,a mi smo ga obrtali svaki put kad’ bi iscurelo…i trošili  srebrni  pesak  dragocenih trenutaka,  do jutra…

Samo jedna  noć je ostala da se potroši,oproštajna…i ko zna kad’ i da  li…i na kojoj strani vremena ćemo se sresti…

Meke dodire mesečine  koja miriše na kraj leta…na sve krajeve na svetu…na kraj onoga što nije rečima nikad’ izgovoreno…samo pogledima i muzikom…nikada nećemo zaboraviti..

Danas sam se vratila u nju,nošena plavim krilima nezaborava…u onaj  život.. pre no što sam se usudila živeti..

Raspukli kesten koji je pao pred moje noge….pustio je iz nekog zaboravljenog kutka u duši  ovu pesmu…uz koju bih zaplakala od miline i tuge u isti mah..

Suze su jedine ptice koje držim u kavezu,pa je na  kraju ovih slika,osmeh  ipak  uštinuo moje lice ..

Nadom , stvorenom  željom, za još jednim susretom…Možda…nekad’…negde…u nekoj drugoj ulici života…koja neće biti „slepa“…


Advertisements

28 responses »

  1. Vecoooooooooooooooooooo 🙂 toliko sam se obradovala, da ne mogu uopšte da se usredsredim na tekst! Toliko su mi nedostajale tvoje slike ( u svakom smislu ) da ne možeš da pojmiš, veruj mi 🙂 Naročito to sada uviđam kada sam ponovo na ovoj TVOJOJ stranici 😆

    Ostani, molim te!!

  2. Od prvpog do zadnjeg slova moja koza je bila najezena, i zaplakala sam ali je na kraju pobesio osmeh… svaka slika, svaki tren u ovim recima – me je vrato u jednu sliku, u jednom drugom zivotu…
    Hvala ti sto si ovo zapisala,raduje me da si opet sa nama, tvoje reci su melem za svaku ranu i ranicu…
    ja sam ovog jutra sa osmehom na licu, evo sada i do nekog ponovnog susreta u“ ulici koja nece biti slepa“…
    Veliki pozdrav 😀

    • Iskreno, da ne bi Cakulanja sa Ivanom, ne bih jos dolazila jer….Imam vremena,( to je samo izgovor, kada se kaze da ga se nema ), ali kao sto rekoh, ovo je vreme cutanja ….)))))
      Medjutim… volim sto me niste zaboravili, bas bas ))))))

  3. *Jao, Veco, kako si me danas oraspoložila, ne mogu ti opisati. Dobro je da si svratila kod mene, jer sam ja već zaboravila da ti imaš Blog! 😦
    I meni su falili tvoji predivni tekstovi, obojeni magijom, da znaš! Ostani malo duže, neka te se „oni“, koji su nam te uzeli, malo zažele, kao i mi! 🙂

  4. Slike iz tvoga oka niko ne može da zameni… Malo je reći da si nedostajala, dobro nam se vratila Veco, znaš da te puuuuno volimo!!!

    Divna si kao i uvek. Poklanjam ti sve svoje kestenje koje sam ove godine sakupila 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s