Ogledala uspomena…..( za T. i B. )

Уобичајен

Ostala je sama,  sa rukama punim uspomena, izlomljenih

fragmenata-poput

delica razbijenog ogledala, zabijenih u njene dlanove..

Pece je i boli to

staklo secanja, nazubljenih ivica,  koje se zabada u meso pri svakom

pokusaju da ga ublazi. Sudbina joj je otela njega koji je bio sav njen

svet…Stoji bespomocna na raskrsnici svojih

puteva,ne znajuci gde da krene,a sa teretom ovih uspomena ne

moze nigde…

Ne moze se pomeriti dok ih negde ne skloni, dok ih ne slozi

lepo, da se ne sruse i ne zaspu je iznova svojim ostrim,bockajucim

prisustvom.Posmatra ih tako ogoljene na dnevnom

svetlu,rascupane,iskrzane-njene uspomene, secanja na

njega…nju…na njih. Sunceva svetlost se preliva niz ta ogledalca i 

ona joj reflektuju slike njihove ljubavi…

Smeska se  prisnim, poznatim  slikama,

a lice joj  je vlazno od suza ,koje su dosle nezvane, niotkuda…

Pomesale se suze i osmesi…Shvatila je…

Ma koliko bolela, secanja  na ono sto su imali On i Ona, dragocenost

 su za koju ce platiti svaku cenu, pa i onu koja se bolom placa …

Vremenom, bol ce ustupiti mesto radosti pri svakom secanju na

Ljubav…

Ljubav kojom su blagosloveni  Ona i On, jer ona je tu, i nikada nece

nestati, samo ce je svako od njih u drugacijem obliku nositi u

sebi….

Posveceno mom prijatelju ,

koji sada hoda nebeskim drumovima i mojoj prijateljici,

koja hrabro gazi ovim svetom za oboje,  po staklu svojih uspomena,

cekajuci ponovni susret sa svojom Ljubavi….tamo nekad’….negde….na kraju

vremena….

 

Rate this:

Rate This
Advertisements

23 responses »

  1. Vreme ne leci, ali moze da zaleci onaj prvobitni bol, ostar poput noza…
    Vreme nam je i prijatelj i neprijatelj….Sve ima svoju dobru i losu stranu….
    Sve sem bolesti i smrti…One su konacne, nemilosrdne i neminovne, svi to znamo, ali kad nam nase najdraze oduzmu, tada razum zacuti,a bol, tuga i jad , vitlaju nama kao krpenom lutkom….
    Niko nam ne moze pomoci da tako ne bude, ali prijatelji i oni koji nas vole, mogu jedan mali delic obrisati svojom rukom punom nezne ljubavi i brige….
    Tako se ucimo da budemo jedni drugima Ljudi…Svi cemo pre ili kasnije dobiti svoj deo bola, koji nam je zivot spremio i niko nije toga postedjen, na zalost…
    Pozdrav i za tebe Stevo, sa zeljom da te dotakne sto manje bola …

  2. Ljubav kojom su blagosloveni Ona i On, jer ona je tu, i nikada nece

    nestati, samo ce je svako od njih u drugacijem obliku nositi u

    sebi….

    Ovim je napisano i receno sve…

  3. Reći ću samo da bi te svako mogao i morao ( ukoliko sebi želi najbolje ) poželeti za prijatelja, u svim situacijama, a prijateljicu uhvati za ruku, umesto mene – znam da to ništa ne pomaže, al’ učini mi.

  4. …и јуче….и данас…исто….лаж је да време ублажује, време само чини уступак да можете да призовете неке лепе успомене и да се крајичком усана осмехнете…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s