Ostala je sama, sa rukama punim uspomena, izlomljenih
fragmenata-poput
delica razbijenog ogledala, zabijenih u njene dlanove..
Pece je i boli to
staklo secanja, nazubljenih ivica, koje se zabada u meso pri svakom
pokusaju da ga ublazi. Sudbina joj je otela njega koji je bio sav njen
svet…Stoji bespomocna na raskrsnici svojih
puteva,ne znajuci gde da krene,a sa teretom ovih uspomena ne
moze nigde…
Ne moze se pomeriti dok ih negde ne skloni, dok ih ne slozi
lepo, da se ne sruse i ne zaspu je iznova svojim ostrim,bockajucim
prisustvom.Posmatra ih tako ogoljene na dnevnom
svetlu,rascupane,iskrzane-njene uspomene, secanja na
njega…nju…na njih. Sunceva svetlost se preliva niz ta ogledalca i
ona joj reflektuju slike njihove ljubavi…
Smeska se prisnim, poznatim slikama,
a lice joj je vlazno od suza ,koje su dosle nezvane, niotkuda…
Pomesale se suze i osmesi…Shvatila je…
Ma koliko bolela, secanja na ono sto su imali On i Ona, dragocenost
su za koju ce platiti svaku cenu, pa i onu koja se bolom placa …
Vremenom, bol ce ustupiti mesto radosti pri svakom secanju na
Ljubav…
Ljubav kojom su blagosloveni Ona i On, jer ona je tu, i nikada nece
nestati, samo ce je svako od njih u drugacijem obliku nositi u
sebi….
Posveceno mom prijatelju ,
koji sada hoda nebeskim drumovima i mojoj prijateljici,
koja hrabro gazi ovim svetom za oboje, po staklu svojih uspomena,
cekajuci ponovni susret sa svojom Ljubavi….tamo nekad’….negde….na kraju
vremena….
Veshtichanstvena's Blog 
Kažu da vreme leči mnoge stvari! Ja odavno ne verujem u te priče; pre verujem u to da polako starimo i postajemo zaboravni. Hteli ili ne hteli, otprilike se ovako dogadja! Pozdrav!
Vreme ne leci, ali moze da zaleci onaj prvobitni bol, ostar poput noza…
Vreme nam je i prijatelj i neprijatelj….Sve ima svoju dobru i losu stranu….
Sve sem bolesti i smrti…One su konacne, nemilosrdne i neminovne, svi to znamo, ali kad nam nase najdraze oduzmu, tada razum zacuti,a bol, tuga i jad , vitlaju nama kao krpenom lutkom….
Niko nam ne moze pomoci da tako ne bude, ali prijatelji i oni koji nas vole, mogu jedan mali delic obrisati svojom rukom punom nezne ljubavi i brige….
Tako se ucimo da budemo jedni drugima Ljudi…Svi cemo pre ili kasnije dobiti svoj deo bola, koji nam je zivot spremio i niko nije toga postedjen, na zalost…
Pozdrav i za tebe Stevo, sa zeljom da te dotakne sto manje bola …
Govorila je moja baka: samo neka ide, deco, po redu. Tuga je kad se prirodni redosled poremetii odu oni kojima još vreme nije.
…хвала ти пријатељице, од НАС…
To je samo delic ljubavi koju imam prema vama….
Ljubav kojom su blagosloveni Ona i On, jer ona je tu, i nikada nece
nestati, samo ce je svako od njih u drugacijem obliku nositi u
sebi….
Ovim je napisano i receno sve…
Slabe su reci za sve sto bih zelela napisati o Njima….
Sjajan post. Ljubav je večita inspiracija.
Hvala, ovo je pisano iz dubine duse mojim prijateljima….
Uh, baš mi je teško. Zamišljam, razmišljam i sve me nešto guši. Eh, taj život. Uzima i daje! 😕
Jeste Dudice, zivot je lep, ali ponekada nas surovo kazni…
Zvuči grubo ali je istinito … Show must go on
Istina je uvek gruba, ali slazem se sa tobom…
Veco,nadam se da si bar delic bola ublazila…Zivot je to…
Suvise malo…premalo se moze ublaziti njena bol, ali svi pokusavamo koliko umemo….
za nju blagoslov je da ima takvu prijeteljicu…u najtežim situcaijama pokaže
se ko su istinski prijatelji…
Bilo bi mi drago da sam i sitnicu ucinila, ali bol je njena prevelika…..
Reći ću samo da bi te svako mogao i morao ( ukoliko sebi želi najbolje ) poželeti za prijatelja, u svim situacijama, a prijateljicu uhvati za ruku, umesto mene – znam da to ništa ne pomaže, al’ učini mi.
Raznezio ju je tvoj komentar Ivana…..
Da je teško teško je, a najvažnije je da tvoja prijateljica hrabro gazi ovim svetom…
Tako je ,hvala na podrsci u ime moje prijateljice.
Dobro dosla Violeta…
…и јуче….и данас…исто….лаж је да време ублажује, време само чини уступак да можете да призовете неке лепе успомене и да се крајичком усана осмехнете…
…толико МНОГО истине у ово мало песме и коментара…