Са стране

Retko pisem na blogu, jednostavno nemam potrebu…

Reci i slike cuvam u glavi i  pustam ih na platnu svojih ociju da ozive  …

Radujem se sto imam svoje beleznice u koje zapisujem neke crtice, impresije…

Radujem se sto imam ovaj blog koji posecuju moji prijatelji…

Obradovala sam se kada sam ga otvorila. Jako.

Radujem mu se uvek iznova, pa i kada ne pisem…

Nije se tesko obradovati necemu ,

tesko je nauciti ostati radostan )))…

Naucila sam, a vi ?)))))

 

 

Volim ovaj blog )))))

Advertisements

23 responses »

    • Super, videcemo kako ces se izboriti sa onim o cemu zelis da pises,a ja ti zelim mnogo srece i dajem ti veliku podrsku )))))

  1. U principu jesam radosna, ali me trenutno stanje stalno izbacuje iz koloseka.
    Onda dodjem ovde, kod tebe, pa me bude sramota što nisam kao ti, jaka.
    No, sreća je da postoje blogovi, da razmenimo mišljenja, da razumemo (ili ne razumemo) jedni druge, da se požalimo, posavetujemo, da se rastužimo ili nasmejemo.
    Hvala ti što postojiš! Ljubim te!

  2. Izvini, malo kasnim sa gledanjem u odgovore, jer mi je stalno neka frkosava.
    Znaš ti Veco, kako škorpija (doduše u podznaku) reaguje. Kljokne, a onda ustane još jača. Ljubim i ja tebe i jako sam srećna što i ti postojiš na ovom divnom svetu! 🙂

  3. Drago mi je zbog tebe Veco, teško je uhvatiti Radost za revere 🙂
    I mnogo mi je drago što si otvorila ovaj blog, jer bez njega ništa ne bi bilo isto.
    Volimo te Veco, bila tu ili tamo, ovde si naša.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s