Dan sanjivog lica….

Уобичајен

Danasnji dan ima poluspustene kapke i sasvim uspavano lice…Sva njegova ranjivost se vidi na crtama koje su nezne i

opustene.Dugo je trebalo jutru da zavede noc, terajuci je da se povuce i ustupi mesto danu, koji jos uvek ima krpice sna u ocima…

 

Danas oblaci vode ljubav , spajani vetrovima koji ih lagano donose jedne drugima.

Lice dana koji mirise na med, vanilu i

lenju, senzualnu zudnju, cini da se i sama osecam tromo, usporenih pokreta i misli, nespremna za ista sem

lencarenja,sanjarenja i uzivanja u citanju knjige.

Povremeno pogledam kroz prozor u oblake – grudvice pamuka, sto su

ispale iz postelje neke boginje, dok je nocas plovila kroz svoje snove..

 

I Bogovi sanjaju…zar ne?

 

Smeskam se zamisljajuci tu sliku. Postelja od nebeskih oblaka, pod nogama tepih od zvezda nocu, a danju zlatasta staza od sunca….

 

Spustam knjigu i lagano tonem u popodnevni  san…Mozda cu u njemu i ja hodati stazama od zvezda, skupljati one najlepse i staviti ih u necije oci…

 

Da budu srecne…

 

 

 

Advertisements

14 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s