Author Archives: veshtichanstvena

About veshtichanstvena

Svaka zena ima veshtichanstvenu prirodu,zar ne?

Zacini Zivota…)))

Уобичајен

Jutros  sam izašla iz sna probudjenih čula, sa osmehom u  očima i

na usnama.  Onim što  golica iznutra..Što mi stvara slike

začina

u toplim bojama , na nekoj pijaci  gde prodaju  Sreću…

Za osmeh. Onaj iz dubine bića…Baš je malo potrebno,

na toj pijaci začina Života.  Pijaci Sreće.

Da  je osetiš. Sreću..

Vazduh ima ukus prženog karamela i dašak cimeta je u njemu.

Žene zveckaju svojim narukvicama  duginih boja,

izvirujući ispod šarenila plodova, koji se rasprskavaju  u

vatrometu boja, ukusa i mirisa…

To su  mirisi  srećnih putovanja. Nije vam potrebna karta niti

pasoš.

Dovoljno je da pustite osmeh iz dubine bića…da sklopite oči,a

otvorite dušu..

Videćete ptice koje imaju ljudski pogled.

Obraze dečaka  koje razvlači osmeh, a sunce klizi njegovom

kožom boje  čokolade..

Omirisaćete sve boje koje vaše oči mogu videti..

Dodirnućete latice cveta koji nema ime.

Toliko je neobično lep da ne mogu smisliti ime koje bi mu dali..

Cvet.

Na pijaci gde je sve dostupno – za osmeh…ili dva..

Tamo zlatni pogledi starca ,pod turbanom od oblaka,

miluju vaše lice i brišu sivilo beznadja..

To je mesto gde se odlazi po začine  koji vraćaju izgubljenu lepotu

življenja..

Čekam vas tamo.Svi ste dobrodošli.

Pićemo čaj u boji letnje kiše..

Boju ćete  dodati sami..Izbor je neograničen .

Požurite, da posejemo zvezde čim sunce ode na počinak.

Vaša Ja.


 

Advertisements

Paunovim perom pisano…

Уобичајен

492200_90

Ovo je sasvim neobicno pismo…za Tebe, ljubavi moja bezvremena…Pisano  paunovim perom, jer je ono simbol srece, blagostanja i dugovecnosti…a takva je i nasa Ljubav..

Zelim recima istkati, niti bele, poput pera bele paunice…Njima cu za Tebe stvoriti najlepse price, najfinijim vezom koji masta moze da iznedri, izvesti Mesec i Zvezde.. na Tvom…Nasem jastuku za snove…

Mnogo puta sam Ti dozvolila da odes, a ja odlazila u suprotnom pravcu, trazeci svoju sudbinu..Nisam videla da  zapravo zivim u Tvom  pogledu…Da su Tvoje oci mesto gde sam ja jedina stanarka..

 

Strpljivo si cekao sve ove silne i duge godine , da shvatim.Da shvatim gde pripadam

 Cekao si  da smirim svoja lutanja, razbijem sve svoje iluzije od stakla..Da zaspim sanjajuci Tebe..

Kako bi me drugacije mogao poljupcem vecne, ciste ljubavi probuditi?….

Sve svoje plesove cuvam za tebe i sve reci nezne…koje poput melema zelim priviti na tvoju dusu. Sklupcati se u tvom ogromnom narucju, gde ima mesta za sve moje…za sve sto sam ja.

Zbog toga me i volis, jer sam ja odgovor na sva tvoja neizrecena pitanja. Volim Te jer Ti si vecno pitanje, svim mojim radoznalostima, na koje cu dok zivim, iznova traziti i nalaziti odgovore…

Cekam Te..

Odevena u svoju Mesecevu haljinu, protkanu srebrnim nitima , ogrnuta plastom boje noci, koji se modro preliva pri svetlucanju zvezda…

Na nogama mi plesne cipelice, jer samo sa Tobom ja umem plesati…

Moj ples tada postaje magija neznih belih dodira i nepresusno vrelo strasti..

Ne treba da Ti ostavljam tragove ,

lako ces me pronaci ,Ti.. jedini…

Ljubav koju osecas, vodice Te meni…

Tvoja Ja…

51377_94

 

Suncokret…

Уобичајен

 

 

Poput suncokreta…i ljudi podižu glavu i upiru pogled ka svetlosti..

Svetlost je ljubav..Ona je nežnost u neko skriveno popodne ,dok puštamo da nam miluje oči kroz zatvorene  kapke..

Slušam zvuke violine… u daljini mi se smese  beskrajna polja suncokreta..Zlatnih cvetova, koji su boju ukrali suncu..

Poderani  džepovi oblaka.. puni su zlatnih opiljaka ovog svetla,

a ko ume da se zagleda mnogo daleko i visoko…videće te iskrice u njihovim   mlecno  belim  pantalonama..

Nečija pažljiva ruka, zasadila je rajski vrt na zemlj i,

za sve nas …Samo treba gledati srcem…Opijati se lepotom

odežde onoga što nam je nadohvat oka..Oči vide mnogo dalje i više,

ako su osvetljene duhom  koji nema  medje,  kao nebo širokim i slobodnim..

Pustite da vam izrastu krila slezove boje..nosiće vas do kraja sveta..

Kraj je ujedno i početak..Savršenstvo kruga .Sunce je krug…i život.

work.290897.8.flat,550x550,075,f.the-milky-way

Suncokret je savršenstvo kruga i sunceve pozlate..

Ako takav cvet imate pokraj sebe, ne dozvolite da mu klone glava

jer mu ne dajete dovoljno svetlosti…

Biće vam mračno ako ode  i odnese sjaj koji vas je

grejao i činio posebnim..

Cuvajte ono što vam je darovano od života..

Jednom izgubljeni sjaj ljubavi svog suncokreta,

nikada  ne možete  vratiti..

Volite  i pozlatite pogled   tom  oku.. u njemu je vaš lik..

407302_95

 

Kiše mog zivota …

Уобичајен

 

 

 

Posvecujem ove crtice  Tebi , jer  verujes  da su carolije svuda oko nas ))))

 

 

 

Obozavam kisu…za Pocetak i Kraj…

Kisa- to  su nebeske suze koje spiraju sav jad zemaljski i ciste sve u nama i oko nas…

Čekam kišu

Množinu od kiše. Čekam one teške,duge, jesenje kiše.

U bojama strasti.Kiša je strast neba, oblaka, vazduha i zemlje.

Poput nje  ,ona prožima padajući sve što dotakne…Strast

življenja, najveća je od svih emocija koju osećam, kada mi je lepo…i

kad’ mi loše ide..

3079600-2-purple-droplets

 

Purpurne kiše…

 

To je doba strastvene tuge…sete…

Vreme u kojem smo kiša i ja. Same.

Svaka  kapljica koja padne na moje kapke, lagano se spušta niz

trepavice i liči na suzu.

A nije. Ja ne plačem. To kiša spira sve moje tuge.

Čisti dušu. Slatkom strepnjom ,crta kroki  onog koga ću

voleti..Sreću je već donela.

 

3830750-3-splash

 

Srebrne kiše…protkane plavim…

 

To je vreme  čežnje…Uzdrhtalih damara..

Gustog tkiva nečega što dolazi. Osluškivanja..

Vreme nežnih misli..paučinastih dodira…zamagljenih pogleda..

Vreme u kojem Znam. Čekam. Želim. Spremna sam.

Snovima razbijam javu, a javom sne. Krhotine se zabadaju u oko

mojih nadanja…stvarajući odbleske sreće..

Ovo su   kiše…koje je  posrebrio  Mesec  i dao im boje  noći…

 

3025995-2-acid-rain

 

Kiše duginih boja…

 

Ovo je vreme Ljubavi.

Svekolike,  sveprožimajuće…

Ljubavi koja svojim  dodirima  vaja  dušu sveta.

Moja je delić koji dodajem celini.

Ovo je vreme  ćutanja.

Vreme voljenja.

Vreme koje se  govori  tišinom.

Tišinom glasnijom od svega rečenog.

Vreme, satkano  od  svih  kiša, koje su ikad poslate

u moj svet.

Vreme koje dolazi.

3069235-2-harmonious

 

Grimizne kiše…

 

On me grli…ljubi moju kožu… upija njene mirise..

Poput bršljana ,  obavijamo jedno drugo…preplićemo svoja

tela, koja

nemaju više mesto gde počinjemo i završavamo se

pojedinačno.  Jedno smo.  Vreme strasti.

 Iskonske,divlje…primarne. Muškarac i Žena . Žena i

Muškarac.

 

510035-3-golden-path

Zlatne kiše…

 

To su one najvrednije. Kiše naših zlatnih dana , kada  steknemo

mudrosti da nam sve uspomene budu podjednako vredne.

To je vreme u kojem  ih nećemo deliti na lepe i ružne , na divne i

bolne…

Biće one  sve,  deo kockica na pločniku našeg  života….

………………………………………………………………………………..

Zatvori oci i daj mi ruke…vodim Te  u moj  carobni svet , svih kisa )))

 

 

 

O gladi za tobom….( ili Bajka za Velikog Decaka ))

Уобичајен

Nocas sam na vrhovima prstiju  lutala  sumom, u onom istom snu,  koji se

ponavlja oduvek..Trcala  po rosnoj travi sve do cistine,  gde sam te cekala u svim vremenima…

Ja…Gresnica, prokleta od svih, zbog svoje ogromne potrebe za Ljubavlju…

Da Ljubav dam…I da Ljubav  primim, 

ja,  umorna zver ,  izmucena gladju za tobom

Pitoma samo na pomisao da ces doci  i tu glad nahraniti silovitom  neznoscu svoga bica…

Obukla sam  haljinu od lisca, u kosu stavila  svice, koji su  pri punom Mesecu  svetlucali zeleno poput smaragda…

U nocima poput ove ,kada Mesec ljubi oblake i krije svoje lice, svetlo je njihovo   magicno ljubicasto…

Sumski pauk mi je nacinio  rukavice od najfinijih svilenih niti, da moj dodir bude nezan i mek, kada ti dotaknem lice…

Nacinila sam nam postelju od mirisne paprati, ubrala sumske jagode,  da te hranim izmedju poljubaca…

Medom i cvetnim prahom  namazala svoje usne i telo, da ne prestanes da me ljubis…

Za tebe Viteze, lutalico, koji me ne vidis, jureci zivotima mnogim,  uzanim puteljkom sumskim   ne osvrcuci se…

Cekam te u ovakvim nocima, kada su vetrovi blagi, a mirisi topli i puni…kada je nebo samo modri , barsunasti plast…

Znam da osecas moje  postojanje , fasciniraju te  svici, a mirisi meda, sumskih  jagoda i divljeg cveca, uzburkaju  ti dusu necim

poznatim, prisnim…Zatrepere  ti  svi damari u telu..

Samo jos malo…i setices se..Naci ces ono sto u svojim  lutanjima trazis, gonjen neobjasnjivim  nemirima…

Sumski med…oci boje meda, prasecanje na njih.. u tvojoj dusi trag identican onom u mom pogledu…

Sve si mi blize…osecam to.

Cekam,  iako cekati ne znam…

Tvoja Ja…

121266_92

pDAwvo

Sve je Muzika…

Уобичајен

574554_459807920718840_1565611858_n

Probudila sam se jutros puna svoje unutrašnje muzike,koju su mi u snu puštali  ljudi u magličastim odeždama..

Najlepše melodije odevene u saten mojih snova,unosim  svakom porom  u ovaj dan…

Ovo će biti dan u kojem ću pevušiti svoje dobre vibracije..

Dan u kojem će sve biti muzika,u zavisnosti od onoga što me dodirne spolja,pojačavaće se  njen zvuk,ritam,odrediće joj 

podneblje u   kojem  je iznedrena…

Oči,još zamagljene od sna ,pune su nota i zvukova raznih instrumenata…

Ovoj unutrašnjoj muzici ne može se dati naziv niti joj odrediti žanr…

Ona je jednostavno tu…obavija me poput dugih prstiju pijaniste, koji svojim mekim dodirima milujući  dirke…izaziva 

rajske tonove…koji nalaze eho u meni…

Zatim… prodiru  elegični  zvuci violine,ulaze u tkivo moje duše…Maestro je rešio da mi dodirne svaku  česticu…da 

uzdrhti svaki damar…

Ovo je dan Rapsodije duginih boja…duginih nota..

Dan u kojem ću pokušati videti lice sreće…Dodirnuta njenim laganim perom na tren..dovoljnim za ceo jedan svet..

Trenutkom koji zaustavlja dah..zadovoljstvom koji izaziva u celom biću..

Čeka me metla za novi let,cipelice od mnogih lutanja za nove korake..

Vidimo se u snovima neke jave,ili u javi nekog sna…

382260_483205585060862_1564377710_n

Hiljadu i Jedan Zivot…

Уобичајен

24276_500839016630852_397841873_n

 

Trcala sam nocas nebeskim tepihom i  stopalima sakupila   zvezdani prah…

Trazila sam te iza raspuklog pamuka oblaka i opiljaka svetlosti sakrivenih u njihovim dzepovima..

Pronadjoh   tamo sve  svoje  Ceznje…male i velike, maglicaste slike koje lice na srecu…

Muzika noci obavijala je moje bice, poput najneznijeg zagrljaja silovitog Ljubavnika..

Znas li kako Noc zvuci? Kako Mesec prelama sedef svoje svetlosti? Koliko ima do beskraja i nazad?

Ako nikada ne dodjes,  kako cu se smiriti?? Ko ce me voleti,ako me ne pronadjes,  jer to samo ti umes ?

Ko ce voleti tebe, kada to samo ja umem?

Kome da ispricam sve bajke koje nosim u svojoj dusi?

Imam  ih za Hiljadu i Jedan Zivot…a  ne znam koji mi je ovaj…Ponekada se plasim da je to onaj hiljadu i prvi,

a  nisam ni pocela da ti ih  pricam…

Pomalo  umornim osmesima , ostavljam ti znakove pokraj svih zivota kojima sam prosla…

Pozuri jer te cekam…

Tvoja Ja…)))

 

hands in stars