Cesto, cak precesto, imam osecaj da sam osoba prenaglasenih strasti,da ono sto osecam nije dovoljno „dozirano“ niti kultivisano…Stvara se u meni osecaj  blage nelagode,osecaj krivice, sto nisam „kao sav ostali svet“..  Nocas sam shvatila zasto ljudi mrze kada ovako pricam..To je kao kada jedete pohlepno neku poslasticu pred ocima gladnog..i on vas gleda sa neprikrivenom mrznjom…On nema ni osnovnu hranu,a vi pred njim uzivate sasvim besramno u necemu sto on nikada ne moze imati,a i kada bi imao,ne bi se usudio da to „otvori“..Cuvati …ostavljati za posle…deluje bas mudro ,zar ne?Nije tacno!…To je samo najobicniji kukavicluk i titrajuci osecaj da zaista ne biste znali sta sa tim,jel’?Licemeri koji prikrivaju svoju nedoraslost glumljenim prezirom prema mojoj ocaranosti zivotom,svakim njegovim delicem…Strascu koja se oseca svuda u meni .oko mene…Ona me prati,zna da je se ne plasim…da sam dovoljno snazna i da znam sta i kako sa njom..Sublimirajuci sve strasti koje sam  upila u sebe, zivljenjem sa ovim ravnodusnim svetom., postala sam vulkan koji povremeno ispusti visak lave…ali osluskuje i ceka svoj trenutak…Hoce li on ikada doci u liku muskarca koji je spreman i koji drhti od zelje da uzme tu energiju…ili ce strast-pokretac-svega…nastaviti da se izliva na stvari i osobe koje me okruzuju.koje uzivaju u meni i ja u njima…u svetu kojim hodam ne dodirujuci tlo punim stopalom…Hodam na vrhovima prstiju,da ne bih zatrtesla mir mnogih ,da im ne poremetim njihove  smirene osecaje..
Sad’ ce neko reci onu cuvenu:“pa ne mozes svet meriti svojim arshinima“…Znam, to i ne chinim…jer da je tako, odavno bih odustala od ovog sveta sivog i olovno dosadnog.
Upravo o tome i pricam…umereni,slozeni po fajlovima,ne mogu me pratiti, oni koji bi mogli da osecaju,plashe se. Ostaje mi da zivotinjskom paznjom…sluhom, .njuhom…instinktima,budno  posmatram ..da ne bih propustila ,da ne bih dozvolila da se mimoidjemo…da ne bih dok primam neku injekciju u smezurani stomak,jednog dana,imala taj ravnodusni ,pomalo zalostan izraz u ocima.
Cekam….iako cekati ne znam.

2 responses »

  1. Veruj mi da ne znam odakle ovaj tekst ovde…Napisan je pre nekoliko godina i to bese moja pobuna ( jedna od mnogih ), protiv svih i protiv sebe same….))))
    Dobro mi dosla i drago mi je da ti se dopada ovaj pomalo nezgrapan tekst, ali ja uvek pisem stihijski bez redukovanja…:)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s