Post koji je napisala Šovlja, inspirisao me je da napišem kako i zašto sam odlučila postati Veštičanstvena, i da pokušam odgovoriti na njeno pitanje upućeno meni ))))
Kako sam odabrala da od svih ženskih likova iz bajki koji su divni, nežni i slično, poželim biti onaj jedini omraženi i nevoljeni -veštica…?
Kao prvo ,moram priznati da je u mojoj prirodi da me zanimaju i inspirišu ljudi i pojave,koji su iz nekog razloga stavljeni pod etiketu loših i nepoželjnih, u dobrim kućama i otmenim društvima…
Nalazim da su uvek bili mnogo inspirativniji i zanimljiviji oni pod crnom etiketom, od dobrih i pozitivnih, jer morate priznati -relativno je šta ko smatra dobrim i ispravnim, kao i šta je kome zanimljivo…
Zatim nešto što je imalo posebnu važnost da se opredelim za to da budem „veštica“, je to, što su me „dobri prinčevi“, i život „posle “ u toj žabokrečini sa njima, užasavali od kako znam za sebe.
Želela sam mnogo više od toga da me „spase“ neki plavokosi lik melanholičnog lezilebovića – princa , kojeg će privući moja životna snaga.Koji će me „izdići iz blata“ mog plebejskog porekla i „podići“ do svojih skuta plemenitih ( bljakkk).
On će potom moći nesmetano da se grebe za smisao i da uzima moju životnu energiju kao da je u samoposluzi, jer pobogu -ja sada pripadam njemu.
Suprotno tome je svakako lik Djavolčića, Vilenjaka i Vešca, koji jaše crne konje u crnim noćima, zabavlja se ludo i traži Ženu koja je dovoljno svoja i samosvesna da bi mogla ravnopravno putovati, svim svetovima i vremenima , sa njim…i on sa njom…
E to me je zanimalo, to je bilo ono što odabrah da čekam, iako čekati ne znam.
Da bih mogla da se nadam takvom Muškarcu, mogla sam postati jedino Veštičanstvena i ni jedna druga.
Težak je put do toga, mnogo je neravan, često se pada, ogrebu se kolena i laktovi, ali je Vredno truda.
Zadovoljna sam , što sam na vreme odabrala ono što me jedino može učiniti srećnom i ponosnom što sam Žena.
I tako drage moje i dragi moji ,
nije svaka „veštica“ zla niti loša, naprotiv, to je simbolika pobune protiv močvare dosade koju su neki proglasili za jedinu dobru i lepu…
Moje oči i moja duša vide drugačije, dopadaju im se neke druge boje, neki divlji nebeski jahači, koji nisu kraljevstvo nasledili prebirući po blagu svojih očeva, nego su ga sami stvorili snagom svoje volje , uma i hrabrosti…
I uopšte, moja životna filosofija okrenuta je istraživanju, radoznalom traganju, ispitivanju, posmatranju ,upravo onoga što je nedovoljno shvaćeno ili pak nije dobilo šansu da pokaže sva svoja lica…
Dakle, draga moja devojčice koja si mi postavila pitanje „Kako se postaje veštica? “ , nadam se da si zadovoljna odgovorom…))))
Ostajem i dalje vaša Veca,
srećna jer imam vas koji posećujete moj skriveni svet ,a vidim
vas kao „hrabre jahače „, koji su
drugačiji od ustaljenog i ne plaše se da takvi i ostanu…
Veshtichanstvena's Blog 
